Савјетник црногорског премијера: Истополне заједнице у Црној Гори за пет година

Савјетник црногорског премијера за људска права Јован Којичић истиче да се Црна Гора припрема за усаглашавање модела, по коме би, у скоријој будућности, истосполним партнерима омогућили да озаконе своју везу. То је, према његовим ријечима, могуће остварити за пет година.

Након ступања на снагу Закона о животном партнерству у Хрватској, у тој земљи ће везе ускоро озаконити први истосполни партнери. Црна Гора се обавезала да до 2018. омогући истосполне животне заједнице. Којичић наглашава да је и Црна Гора, такође,  загазила у тај процес.

„Тај процес и ток израде самог Закона ће у том дијелу трајати управо у тим оквирима како смо и предвидјели Владином стратегијом за унапређење положаја ЛГБТ особа у Црној Гори, 2013. – 2018. година. Заједно са Европском комисијом и међународним експертима, укључујући и локалну ЛБГТ заједницу, кренули смо у тај процес. Ми смо се одлучили да кренемо са учењем о различитим моделима регистрованог партнерства, али и са процесима који су се одвијали у тим земљама. Направили смо паралелу у том дијелу са Хрватском, холандским моделом, њемачким и француским. Ту су нам се прикључили врло угледни међународни експерти и помагала нам је делегација Европске комисије у Црној Гори, али и наше колеге и партнери из САД-а и Канаде. Ми смо далеко бржи у том процесу, него што су то биле поменуте земље. У Холандији је требало 11 година да се један такав закон деси, у Аустрији око седам година, у Хрватској је то трајало од оног закона из 2003. године, да би се то сада претворило у Закон о регистрованом партнерству, што је 11 година. Црна Гора је поставила један такав циљ за пет година“, казао је Којичић у интервјуу за Радио Слободна Европа.

Како је истакао, вјерује да је Црна Гора на добром путу, те да смо већ кренули у тај процес самоучења.

„То не значи само радити на учењу у односу на различите моделе рјешења, већ и припремати заједницу и становништво да тако нешто прихвати. То ће бити један паралелан процес, заједно са свим другим механизмима, које Влада користи у односу на изградњу толеранције. Оно што свакако неће бити предмет дискусије у односу на законодавство, и то је врло јасно изражено у Владиној стратегији о унапређењу ЛГБТ особа, јесте да, оно што је обавезујуће, Међународно право неће бити предмет дискусије, већ ће једноставно бити преточено и уграђено“, објаснио је Којичић.

У овој фази учења, додаје он, Црна Гора је најближа комбинацији различитих модела.

„Читао сам хрватски закон и лично сам у том дијелу импресиониран рјешењима. У аустријском закону, на примјер, када је донесен, било је 110 дискриминаторских одредби, на које су се жалили стручњаци и ЛГБТ заједница. Онда су они радили на томе и данас их је свега 40. Увијек тежите ономе што је карактеристично за сваки такав процес, а то је пуна равноправност између ЛГБТ особа у односу на хетеросексуалне парове. Чини ми се да Црна Гора иде стопама којим је ишла Хрватска, али ће то ићи нешто брже код нас. Можда је сада рано рећи јер је на примјер холандски модел регистрованог партнерства омогућавао приступ регистрацији и хетеро-сексуалних и хомосексуалних парова. Њемачко регистровано партнерство такво нешто не дозвољава. Тако да није ни на Влади, него на једној општој дискусији јер само тако се најбоља рјешења могу донијети. Можда такав један облик о регистрацији за хетеросексуалне парове може да донесе добробит и њима. То зависи од једне опште дискусије. Због тога би нам свака конструктивна сугестија и укључивање што шире јавности, са неким квалификованим приступом, допринијело да градимо једно толерантније друштво“, казао је Којичић.

У Србији већ годину траје пауза у разговорима између представника цивилног сектора и надлежних у правној регулативи, која би дефинисала истосполне заједнице. У Црној Гори је прије неколико година Скупштини достављена иницијатива да се усвоји Закон о истосполним заједницама, али се са тим стало. Којичић не мислида ће се то догодити у Црној Гори из простог разлога што су све иницијативе ишле као захтјеви уграђени у владину стратегију да се то уради на најбољи начин.

„Најбоље је припремити заједницу и цјелокупно друштво за такво нешто. Оно што је сасвим сигурно јесте да се апсолутно одговори, и међународним стандардима, али и нашим законским решењима, да тежимо изједначавању истосполних заједница, што данас сасвим сигурно то није случај“, истакао је Којичић.

На питање колико су актери, на црногорској политичкој сцени, спремни на усвајање једног Закона којим би истосполни партнери могли да озаконе своју везу, Којичић истиче да вјерује да ће расположење постојати.

„Али у овом тренутку немам никакав показатељ који би рекао ни да ни не. Желим да вјерујем, али мислим да у том дијелу треба радити и да је то саставни дио овог процеса. Управо аргументима, чињеницама и квалитетом читавог процеса, како се Влада опредијелила да то ради, заиста се чини да ћемо ми презентовати врло јасне аргументе. Припремамо публиковање једне књиге на ту тему, управо са људима и експеритма, тако да ће читав тај пут и процес, који Влада спроводи и прилази овој материји, бити доступан на овај начин, да се најшира јавност упозна са материјом. Када презентујете аргументе, нарочито у односу на међународно обавезујуће право, ми јесмо у обавези да тај аспект ускладимо. Са друге стране на то нас обавезује сам европски пут Црне Горе. Ако желимо да будемо дио ЕУ, онда нас то свакако обавезује и тај дио морамо ускладити. Читав тај процес израде, комплетан тај процес, у најљепшем значењу те ријечи, је повезан са европским интеграцијама. Треба радити на едукацији и политичкој партиципацији, али за сада вјерујем, што се тиче владајуће коалиције, да такво расположење постоји“, казао је он.

Он наглашава да је данас Влада Црне Горе једна од напреднијих и најпрогресивнијих Влада, у смислу мјера и креирања политике.

„Ми смо развили разне програме, као што је програм за судије, заједно са другим међународним партнерима, британском владом, холандском владом, уз подршку њемачке владе. Развили смо програм полицијске обуке, врло оригиналан програм, који ћете наћи можда у Берлину, али нећете наћи у другим дијеловима Европе, осим у Амстердаму, са којим врло тјесно сарађујемо, као што сарађујемо и са полицијом из Лос Анђелеса и Торонта. Развили смо читаву једну лепезу програма, са којима заиста можемо представљати модел другим земљама, укључујући и сам стратешки приступ креирања овој политици, гдје имамо као партнере водеће универзитетске центре у том дијелу. Сасвим сигурно је да политичка воља постоји, али оно што је можда још израженије у Црној Гори је то да постоји једна успјешна прича, када је у питању ЛГБТ тематика. Успјели смо да постигнемо да једна глобална прича станује у Црној Гори, на једнак начин на који станује данас у Лос Анђелесу или у Торонту“, закључио је Којичић.

Извор: РСЕ