УЧК: од хероја до оптужених, затим опет ка херојима

uck-ovк

Износећи ослобађајућу пресуду, Хашки трибунал већ је послао неколико бивших терористичких командира са Косова путем од хероја до оптужених, затим опет до хероја. Треба ли очекивати да локални суд неће кренути стопама Међународног трибунала?

Генерални секретар УН Бан Ки Мун затражио је од косовских власти и ЕУ да формирају специјални суд за злочине ОВК. Почетак је наредне године, то је крајњи рок утврђен у реферату Генералног секретара, који ће бити представљен СБ УН 25. августа.

Да подсетимо да је парламент самопроглашене републике гласао за формирање суда овог пролећа после дугих дебата. А пре неколико недеља изјаву је дао тужилац Клинт Вилијамсон, руководилац комисије која се бави истрагом оног што би требало да да суду добру фактуру – између осталог, она проверава податке црне трансплантологије, у коју је, према реферату швајцарског сенатора Дика Мартија, могло да буде умешано и актуално албанско руководство у Приштини.

Стручњацима је пошло за руком да сакупе против високих официра бивше ОВК доказе њихове умешаности у гоњења Срба, Рома и других националних мањина, као и нелојалних Албанаца. Ипак што се тиче трговине органима, за сада је Вилијамсонов тим утврдио да такви злочини ако су и били извршени, онда против „шачице“ лица, а са сакупљањем доказа постоје проблеми. Могуће зато што је доказе уништио Хашки трибунал 2005. године. Ко и зашто? Одговор на ово питање председник националног савета Србије за сарадњу са Међународним трибуналом за бившу Југославију Расим Љајић очекује од претпрошле зиме, од како је упутио захтев. Ипак узимајући у обзир актуалну динамику, одговор ће стићи брзином писма у боци. Мишљење публицисте, колумнисте Политике из Грачанице Живојина Ракочевића:

Ако је западном делу међународне заједнице требало 15 година да изговори термин етничко чишћење, онда знамо да ће им за трговину органима требати вероватно још 20 година док неко не буде проговорио. Међутим, трговина органима је најгори злочин у новој европској историји, он је произвео то неко сродство, јер су сви знали, комплетан врх Косова је знао, укључујући и странце. И само сазнање да ви знате да се то дешавало вас чини одговорним и зато нико не жели да то истражи до краја.

То што се међународна заједница први пут озбиљно латила злочина албанске, а не само српске стране у косовском конфликту, разуме се, може само да се поздрави. То, како тврди руско МИП, развенчава мит о праведности ослободилачке борбе ОВК. Али поздрав долази са неким оградама. Ради се о томе што у делу Косова под контролом албанских власти, за разлику од преостале Србије, није формирана генерација политичара која је изградила своју каријеру на позивима да се хитно отпузи на губилиште, кајући се за „грехе очева“ 90-их година. Шта више, косовски невладин сектор, мада у складу са неким својим задацима критикује власти за ниски стандард становништва и непоштовање европских стандарда, није много приметна, када је реч о злочинима тог рата.

На крају имамо разлику у атмосфери. У централној Србији култ бранилаца одтаџбине од косовског сепаратизма с годинама се претворио у судбину независних синдиката и малих друштвених организација. Шта више, познати су случајеви када су полицајце српске националности који су служили у структурама Републике Србије на Косову принудно слали у пензију и лишавали права на здравствено осигурање у самој домовини. Што се тиче такозване „Републик Косово“, број меморијала борцима ОВК овде сигурно премашује број џамија, овде на државном нивоу изјављују да формирање суда за ратне злочине нашкодиће имиџу Косова, додајте томе и примере „црнокошуљаштва“ попут спаљивања књиге публицисте Ветона Суроија Змијске ноге од стране ОВК у центру Урошевца зато што, како сматрају они, књига садржи критички поглед на делатност ове организације.

Неспремност косовског друтшва и још низ фактора омогућава да се говори о томе да суд који се формира неће радити ефикасно, објашњава Живојин Ракочевић:

Није могуће да суд ради ефикасно, зато што је искључена командна одговорност, која свакако постоји и коју морају да пре у зму и команданти НАТО који су у том тренутку дошли на Косово, а они себи не могу судити. Дакле, то је херметички затворено друштво, које уз то има и мафијашки интерес, и ту се тачно зна ко и шта ради. И ту се може утврдити све, међутим не можете утврдити ништа када сте ви интересно повезани. Међународна заједница сваког тренутка зна шта се догађа на Косову, само нам саопштава своја знања много касније него би требало. То говори да они не желе свом пројекту који се зове Косово да одузму оно чиме су га наградили, јер у томе су заједно учествовали.

Износећи ослобађајућу пресуду, Хашки трибунал већ је послао неколико бивших терористичких командира са Косова путем од хероја до оптужених, затим опет до хероја. Треба ли очекивати да локални суд неће кренути стопама Међународног трибунала?

Тимур Блохин – Глас Русије