Црна Гора: Законом протерују православље?

ПОДГОРИЦА – Одредбама Нацрта закона о странцима, који је Влада Црне Горе усвојила 31. јула, на предлог Министарства унутрашњих послова, покушава да се створи правни основ за протеривање свештенства Митрополије црногорско-приморске из Црне Горе, каже за „Новости“ адвокат Јосиф Мићковић.Он пред црногорским Управним судом заступа петорицу свештеника МПЦ из Пљеваља, којима је тамошња испостава МУП одбила захтев за привремени боравак, а пре неколико година им је претила и – депортацијом.

Управни суд је у протеклих неколико година донео на десетине решења којима поништава одлуке МУП о неиздавању радних дозвола свештенству МПЦ, али МУП није поступио по њима.

Нови нацрт закона о странцима предвиђа одобравање привременог боравка по основу вршења верске службе, међутим, као услов за одобравање привременог боравка тражи се од свештеника који аплицира за привремени боравак да достави доказ о евидентираности цркве, односно верске заједнице којој припада. По речима адвоката Мићковића, овакво решење је уперено против свештенства Митрополије.

– Моје мишљење је да је овакво решење предложено управо из једног јединог разлога – да би се створио правни основ за протеривање свештенства. Такав основ до сада није постојао у црногорском законодавству, иако се МУП, у својим одлукама позивао на таква непостојећа решења – каже Мићковић, додајући да би такво решење било супротно Уставу и поштовању основних људских права.

– Не може се право појединца везивати за то да ли је нека установа регистрована или евидентирана, и од њега захтевати да донесе доказ о томе. Можда није најсрећније поређење, али, то би било као да, рецимо, од некога ко жели да се запосли у Термоелектрани Пљевља, тражите доказ да ТЕ има употребну дозволу – каже Мићковић.

Случај свештеника из Пљеваља Огњена Перковића, Николе Олића, Милана Стојиљковића, Саше Јањића, Дарка Јовића, Боривоја Пантића и игумана манастира Света Тројица Леонида, тренутно је пред Управним судом, јер је Директорат за управне и унутрашње послове МУП одбио њихову жалбу на решење пљеваљске испоставе МУП. У образложењу негативне одлуке наведено је да је за издавање одобрења било потребно приложити и доказ о оправданости захтева за привремени боравак, а подносиоци захтева били су дужни да доставе и доказ о регистрацији верске заједнице у којој имају намеру да организују верску службу.

Мићковић каже да је услов о достављању доказа о регистрацији верске заједнице у Црној Гори очито измишљен и да се може тумачити само као резултат политичке намере.

– Покушај да се та непостојећа норма, на шта су се раније незаконито позивали, унесе у нови Закон о странцима је провидна намера да се, од стране једне групе људи, створи некакав правни основ за протеривање свештеника. Верујем да посланици у парламенту, неће подржати овакво решење – каже Мићковић.

Он закључује да је, и до сада, било несхватљиво и запањујуће до које мере првостепени орган, односно МУП, игнорише и одлуке Управног суда да се доказивање пријаве верске заједнице у конкретном случају не може сматрати одлучном чињеницом и доводити у везу са условима из Закона о странцима.

СИЛА ЈАЧА ОД НОРМЕ

МИЋКОВИЋ каже да су разлози које МУП наводи у решењима којима одбија захтеве за привремени боравак свештеницима Митрополије црногорско-приморске, нејасни и неразумљиви.

– По још важећем Закону о запошљавању и раду странаца у Црној Гори, свештеници и верски службеници ослобођени су обавезе прибављања радне дозволе, док обављају верску службу у Црној Гори. У складу са тим, подносиоци захтева практично нису имали обавезу да предочавају у поступку никакав други доказ, већ приложену потврду о томе да ће обављати верску службу у СПЦ, која је сасвим довољна као доказ о оправданости захтева за привремени боравак по основу запошљавања – каже Мићковић.

НОВОСТИ