Први Срби на прослави независности Републике Јужне Осетије
ИЗ СРБИЈЕ НИЈЕ БИЛО ДРЖАВНИХ ЗВАНИЧНИКА ЈЕР БЕОГРАД ЗБОГ „ПРИЈАТЕЉА” ИЗ НАТО НЕ ПРИЗНАЈЕ ДРЖАВУ БРАТСКОГ НАРОДА
- У Цхинвалу боравили потпредседник Покрета за Србију пуковник Љубинко Ђурковић, војно-политички коментатор „Политике” Мирослав Лазански и политички аналитичар Драгана Трифковић
- Председник Јужне Осетије Леонид ТИБИЛОВ: Снаге које виде Стари свет као шаховску таблу за своју игру, не презају од грубог гажења суверенитета и мешања у унутрашње ствари суверених држава. А свргавање легалних власти и распиривање ратова постали су разрађено средство геополитичких манипулација
Леонид Тибилов
СA руководством и народом Републике Јужне Осетије – на свечаностима којима је обележена годишњица „петодневног рата” од 8. 8. 2008. у којем су Русија и Јужна Осетија разбиле покушај САД и Сакашвилијевог режима да репризом „Олује” ликвидира Јужну Осетију као некад Српску Крајину, уз угледне госте из Русије, Абхазије, Придњестровља, Доњецке и Луганске Републике – први пут су били и гости из Србије и Републике Српске.
Из Србије, наравно, није било државних званичника, јер се наше власти због „пријатеља” из НАТО-а нису усудиле да признају независност братског православног осетинског народа, али су образ Србије достојно бранили командант одбране Кошара, потпредседник Покрета за Србију и члан Председништва Свесрпског Народног фронта пуковник Љубинко Ђурковић, војно-политички коментатор ”Политике” Мирослав Лазански и политички аналитичар Драгана Трифковић, уз велику помоћ нашег брата, добровољца и аутора више књига о српским солободилачким ратовима 90-их Олега Валецког.
Српски представници су учествовали у одавању поште погинулима у рату 2008, као и у централној комеморативној манифестацији одржаној испред парламента у Цхинвалу, главном граду Јужне Осетије, са почетком у 23.35 увече, тачно у време почетка грузијско-америчке агресије.
Љубинко Ђурковић, Валериј Јахновец и Драгана Трифковић
Уз стотине упаљених свећа, окупљенима се обратио председник Јужне Осетије Леонид Тибилов.
„Наша историја се, рекао је он, дели на „пре” и „после”. „Пре” – то је стално присуство и очекивање смрти, сталне жртве. А „после” – то је градити живот у мирној, признатој држави”. Народ Јужне Осетије, истакао је он, никада неће заборавити оне који су дали животе за слободу Отаџбине.”
После његовог говора, наступио је руски државни симфонијски оркестар „Рахмањинов”, а комеморација је завршена литијом и молебаном који су служили свештеници Аланске епархије.
Председник Тибилов иступио је и сутрадан на међународној конференцији «Геополитика новог света после августа 2008. Почетак великих геополитичких промена и конфликти на постсовјетском простору», на којој су учествовали и српски представници.
Тибилов је изразио дубоке емоције народа који никада у историји није осетио такво славље као када је Русија принудила агресора на мир и признала независност Јужне Осетије. Русија је тиме показала врхунску моралност своје политике и приврженост слову и духу међународног права.
„Снаге које виде Стари свет као шаховску таблу за своју игру, не презају од грубог гажења суверенитета и мешања у унутрашње ствари суверених држава. А свргавање легалних власти и распиривање ратова- оценио је Тибилов – постали су разрађено средство геополитичких манипулација.”
Он је нагласио да је данас жртва таквих игара постала Украјина у којој је дошло до рата таквих размера да се њено државно јединство може сматрати окончаним.
Описавши како је Русија спасла мир у Јужној Осетији, Сирији, Ирану и на Криму, Тибилов је истакао: „Данас у Русију верују и са њом везују своје наде сви који сматрају да будућност човечанства треба да буде заснована на принципима равноправности, хуманизма, на владавини права, сви који желе стабилан мир и безбедност, сарадњу и хармонију у међународним односима.”
Током боравка у Цхинвалу, пуковник Ђурковић и Драгана Трифковић имали су низ сусрета, од којих је најзначајнији разговор са министром одбране Републике Јужне Осетије Валеријем Јахновецом, док је Мирослав Лазански добио интервју председника Тибилова за лист „Политика”.
Гости из Србије примљени су у братској Јужној Осетији са великом радошћу и поштовањем.
Они су ових дана ударили темеље сарадње која ће се убрзано развијати када се Србија коначно ослободи америчке доминације – а тај дан није далеко.
Факти