Хрвати и даље о Тесли као свом научнику!

TeslaУвод уредништва: Нажалост Срби својом инфериорношћу и даље показују потпуну наркотизованост, не сећајући се својих и светских највећих синова, док други чак на нивоу својих академија наука желе да српске синове присвоје. Данас је годишњица од упокојења највећег српског и светског научника Николе Тесле, а српски медији и државне институције томе скоро и да не придају значај. С друге стране, Хрвати Србина Николу Теслу, представљају као свог, заборављајући ипак чињеницу да је он син православног свештеника, Милутина Тесле, који никако није могао бити Хрват. Из такве једне породице која је живела и дисала православљем, каква је била породица Николе Тесле, могао се благословом Божјим изнедрити овакав геније.

ЗАГРЕБ – На дан 70-годишњице смрти Николе Тесле, једног од највећих светских проналазача, данас је у Загребу положен венац на споменик Николи Тесли у центру града.

Тим чином завршен је програм „Синергија Бошковић – Тесла“ којим је Институт Руђер Бошковић (ИРБ) обележио годишњицу Теслине смрти и на инициајтиву да се Теслин споменик, вајара рад Ивана Мештровића, врати у круг института где је био до 2006. Године. Тада је због обележавања 150. годишњице Теслиног рођења, измештен на простор код Теслине улице.

Мештровић је тим спомеником који је радио 1955. и 1956., хтео показати синергију међу двојицом знанственика приказао у односу на свој споменик Руђеру Бошковићу из 1937. Године. Теслин кип поклонио је Институту, са жељом да се та два споменика буду заједно.

По речима Кароља Скале с ИРБ-а, морални је задатак института да штити ауторска права и Мештровићеву жељу и да се бори против девастације и раздвајања тих кипова мимо Мештровићеве жеље.
„Тесла је молио Мештровића да направи ту скулптуру, па га је уметник, знајући да је Тесла читао и изразито ценио Бошковића, направио исте величине, представивши тако синергију и симбиозу великог ума с подручја природних наука и великог техничког ствараоца“, рекао је.

Скала је оценио да ће Загреб препознати став историчара уметности и научника како треба поштовати великане хрватске науке и уметности, а проводити збрзане политичке одлуке које доносе трајну штету. Позвао је Загреба на дијалог, с тим да се проблем реши академским путем, аргументима и кроз доказивање одређених теза и истина.

Председник Хрватске академије наука и уметности Звонко Кусић нагласио је да Тесла није био важан само за Хрватску, него и за светску науку и цивилизацију, јер је његов рад у иновацијама предвидео чак и данашњи технолошки напредак.
„Програми као што је овај ИРБ-а су важан подстрек да Тесла буде присутан у нашој свести, али и да се у свету зна да је он наш човек јер је та чињеница у иностранству мало позната“, рекао је Кусић.

У оквиру програма, прошлог месеца је на Институту отворена изложба „Тесла“ академског вајара Пере Јелисића с избором скулптура, рељефа, попрсја и медаља инспирисаних Теслиним ликом и делом, а одржан је и низ популарно-стручних предавања.

ТАНЈУГ