Српски милионери без занимања

Порески обвезник, који је прошле године успео да заради 2,5 милиона евра, није у пореској пријави навео којим се то уносним послом бавио.

Највећи пријављени приход за 2013. годину, на основу ког ће се обрачунавати годишњи порез на доходак грађана, износи 291.289.161 динар, потврђују последњи подаци Пореске управе. То значи да је онај ко је 15. маја 2014. године пријавио оволики приход, месечно зарађивао (по курсу од 116 динара) око 209.000 евра или за целу годину око 2,5 милиона евра.

Други на списку 10 пореских обвезника, који су пријавили највећи приход, зарадио је лане 147.655.431 динар или око 1,2 милиона евра. Трећи је примио 118,852.805 динара или око милион евра за 2013. годину. Занимљиво је и да је шесторо њих пријавило готово идентичну зараду од око 117 милиона динара.

Иако је јавности увек најзанимљивије да сазна чиме се бави онај ко успе толико да заради у Србији, где је просечна плата око 46.000 динара, а стопа незапослености око 20,3 одсто, у Пореској управи објашњавају, да у пријавама за годишњи порез на доходак грађана највећи број подносилаца пријава није навео занимање.

Порезници подсећају, да подносиоци пријава нису обавезни да доставе податак о занимању, а међу онима који су навели занимање, највише је инжењера, економиста, менаџера, правника. Подносиоци пријава са највећим приходима углавном су из Београда и већих градова у Србији, па се претпоставља и да је порески обвезник с примањима од 2,5 милиона евра за прошлу годину из престонице.

Новина је што порезници од ове године осим података о првих 10 пореских обвезника, који су пријавили највећи годишњи приход, неће објављивати ни друге статистичке податке. Став порезника је да не објављују податке о броју поднетих пријава и износима пријављеног прихода према месту пребивалишта подносиоца пријаве.

Чињеница је да је порезницима у законском року до 15. маја 2014. године, достављено укупно 17.972 пријаве за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана за 2013. годину. Према расположивим подацима, годишњи порез највише су пријављивали Београђани, а чак 70 одсто од укупног броја пријава је са територије престонице. Највише пријава је поднето на територији коју обухвата регионално одељење Београд и то 12.455 пријаве.

Упитани, какве су казне за оне који нису у року поднели пореску пријаву, или је уопште нису предали, а порезници имају доказа да су им примања велика, у Пореској управи кажу да ће, што се казнених одредби тиче, новчаном казном од 15.000 до 150.000 динара за прекршај бити кажњено физичко лице које није предузетник ако Пореској управи не поднесе или закасни с пријавом.

Кажњен ће бити и онај ко поднесе непотписану или у пријаву унесе нетачне податке, а не исправи их у прописаном року, односно поднесе је без потребне документације и доказа од значаја за утврђивање пореза.

Обавезу да поднесу пореску пријаву за годишњи порез на доходак грађана имали су сви они који су у 2013. години остварили укупан годишњи доходак већи од 2.185.488 динара, односно они који су сваког месеца примали више од 182.124 динара.

Иначе, просечан грађанин је током 2013. године могао да заради 728.496 динара бруто, а 527.184 динара нето плате, а онај ко је успео да заради више од троструке бруто плате, држави плаћа порез на годишњи доходак од 10 одсто. Уколико је просечна бруто плата премашена више од шест пута, порез је 15 одсто.

Подсећања ради, у 2012. години, Србија је имала 19.002 пријављена за порез. Ове године је то за око хиљаду мање.

Јасна Петровић-Стојановић-(Политика)