Самарџић: Само народ може срушити Устав

Slobodan-Samardzic

БЕОГРАД – Овај Устав донео је народ на изнимно захтевном референдуму са преко три милиона и четиристо хиљада гласова. У поређењу са тим, данашња већина којом СНС влада Србијом износи тачно упола гласова мање.

Данас, после осам година, реч је о истом бирачком телу, које не треба потцењивати новим уставним иницијативама, а поготово не оним државно малигним, које већином долазе из иностранства. Народ, који је себи донео устав, преко њега брани државу, а данас значи и то да државу само неко други, а не народ, може да разгради. Од свих политичких учесника на данашњој сцени Србије само ДСС реагује на опасне најаве за промену Устава. То само значи да ћемо, ако се питање и формално отвори, морати с народом да бранимо устав, као што смо га, када смо били у власти, с народом и донели – каже у разговору за Данас потпредседник ДСС Слободан Самарџић.

ДСС критикује резултате актуелне Вучићеве владе од политике на Косову и Метохији и безусловних европских интеграција до економије и спољне политике. Шта ДСС нуди као алтернативу Вучићевој политици, иза које, без обзира на број посланичких мандата, фактички стоји четвртина бирачког тела Србије?

– Пре свега, ДСС нуди домаћу политику за Србију, за разлику од данашњег преовлађујућег утицаја странаца, то јест западних сила, на званичну политику. Заједнички именилац суноврата Србије од 2008. године на свим подручјима које сте поменули јесте растући утицај САД и ЕУ – посебно Немачке, на унутрашњу и спољну политику Србије. Свој највиши ниво тај раст достиже са актуелном владом и тако ће бити све док она, или оваква влада, буде водила Србију. Таква политика противречи историјском искуству и здравом разуму по којима само ми као држава и политички народ можемо да радимо у своју корист, док странци увек раде искључиво у своју.

Какав одјек критике на рачун СНС очекујете међу грађанима, док ДСС са напредњацима сарађује у власти у Београду и на општинском нивоу? Чак и у самом ДСС многе не задовољава објашњења да не треба мешати високу државну са локалном политиком.

– Основно питање је до ког нивоа власти допиру политичке разлике и спорови који настају на нивоу државне такозване високе политике. ДСС има дијаметрално супротан политички програм у односу на данашњу власт Србије, коју са програмске и политичке тачке посматрамо као суштински континуитет са свим владама од 2008. године. Основно практично питање јесте до ког нивоа власти је могуће сарађивати са странкама владајуће већине а да програм и политика ДСС остану принципијелни. Мој став је да је то локални и градски ниво, не рачунајући Београд. Град Београд и покрајина Војводина носе довољну политичку тежину да сарадња са владиним странкама у Београду, или евентуално у Војводини, доводи у питање опозициону доследност ДСС. Због тога је текуће учешће ДСС-а у београдској власти од самог почетка отворено питање у странци.

Шта је Влада Србије одговорила на захтев ДСС да се власт изјасни о „институционалном насиљу и хапшењу Срба на КиМ“, као и на Ваш ранију позив да се Београд одреди према изјавама функционера ЦДУ Шокенхофа?

– Влада Србије је у овом случају изабрала ћутање. Што би народ рекао – „нит ромори нит говори“. Последњи случајеви застрашивања српских политичких активиста у Зубином Потоку, на шта је ДСС реаговала отвореним писмом Влади Србије, велики су изазов за ову владу и то се не може превазићи на нојевски начин. Такви случајеви, који леже у бити албанске власти у покрајини, готово свакодневно негирају изабрану политику пуне лојалности Бриселском споразуму у стању агоније Срба на Косову и Метохији. Зато је срамно ћутање власти поводом аката застрашивања и прогона српских политичких првака, тим пре што властима стоје на располагању ефикасна средства да се то спречи. Рецимо, да покрену бојкот рада српских већинских општина, или најаве претњу прекида бриселских преговора… Што се Шокенхофа тиче, ако је он са својом функцијицом наш главни саговорник са немачке стране, и то већ годинама, могао би у Немачку бити отпремљен и са неким питањем за његове надређене, а не само климоглавим одговорима.

Преговарати о статусу

Колико проблеми са избором нове косовске владе, ипак, иду у прилог српској страни, јер многи аналитичари упозоравају да не треба брзати са наставком политичког дијалога и новим споразумима у Бриселу пре него што се реши украјинска криза?

– Ако бисмо „српску страну“ узимали озбиљно, било би нам свеједно ко је на власти на албанском Косову. Такозвани бриселски дијалог морали бисмо да преведемо у преговоре о статусу Косова, ако је неком до дијалога уопште стало.

Данас – (Јелена Тасић)