Писмо „Ћирилице“ декану фармацеутског факултета у Новом Саду који „препоруком“ укида ћирилицу

Наиме путем широке мреже наших чланова, а посебно оних из Новог Сада где имамо повереништво „Српска Атина“ као и преко средстава информисања, сазнали смо за препоруку или можда наређење коју сте упутили студентима који студирају на Европском Универзитету односно на Фармацеутском Факултету у Новом Саду.

Пишемо Вам, а не можемо да се начудимо да ли човек који ради на тако престижном Универзитету може да греши по питању Устава и члана 10 истог када су у питању језик и писмо истог или је пак препорука сачињена у некој од комшијских козметичких реторти.Не замерите нам, али морамо да Вас информишемо да је основно Уставно право сваког грађанина ове земље је да говори и пише српским језиком и ћириличним писмом па се надамо да ћете нашу препоруку прихватити. Наравно ми знамо да приватни универзитети немају обавезу да пишу ћирилицом, али не заборавите да ће сигурно бар неколико студената доброг калибра и доброг кова чија националност није Србија, то је земља у којој сви живимо, него српска, да Вас упитају зашто им кршите основна Уставна права или их можда малтретирате или шиканирате, а тако се звао некада мобинг како се то сада „модерно“ каже.

За крај морамо да Вам кажемо да после књигоцида у Хрватској
http://www.jutarnji.hr/ante-lesaja–devedesetih-smo-unistili-2-8-milijuna–nepocudnih–knjiga/1040727/
http://www.slobodnaevropa.org/content/knjigocid-u-hrvatskoj-hronika-sramnog-vremena/25129713.htmlкао и чекићања ћирилице која се збива у тој земљи (тамо је скупљено 600.000 потписа за укидање Вашег и нашег прадедовног писма), а и оваквих случајева код нас, људи полако почињу да схватају о чему се ради и лагано се буде из вековног сна из сна у који су нас у најбољој намери уљуљкали баш ти прадедови надајући се да ће нам европске ципеле донети добро, а да ћемо заборављајући блато опанака живети боље. Као што видите те исте ципеле нису скројене за паорске ноге и у њима се не може у сељачки кал тај исти који су вероватно на Мачковом Камену док су га ослобађали газили и носили на својим опанцима многи наши Стојановићи из Гвозденог Пука.

Живи нам били господине Стојановићу. Надамо се да смо Вас бар мало вратили у прошлост коју ако не гледамо не можемо да досегнемо европске звездице.

С поштовањем

Председник Скупштине

Српског Удружења Ћирилица Београд