Велика срамота – чуваре, шофере и секретарице држава плаћа боље од наставника и лекара

Од људи који нам лече и образују децу више зарађују секретарице, референти и возачи у појединим агенцијама и јавним предузећима.

Свака част свакоме ко ради свој посао поштено, па и поменутим чуварима и референтима, али неки ред би морао да постоји. Да ли је нормално да, како је Зорана Михајловић изјавила у време док је била министарка енергетике, плате неких секретарица у јавним предузећима варирају од 45.000 до 120.000 динара, док педијатар прима само 67.000, а наставник почетник 46.000 динара?

У Србији су, на пример, од просечног наставника важнији, односно плаћенији, и руководиоци служби у ЈКП „Градска чистоћа“ (48.680 динара), док су самостални референти ту негде (43.799 без топлог оброка, прековременог рада, учинка, регреса). У јавном предузећу “Пошта Србије” више од наставника зарађују радници обезбеђења (54.052), а у “Србијагасу” чак и секретарица извршног директора (47.323)!

Ситуација у здравству је мало боља, али и мало гора, зависно од професије. Примера ради, педијатри у домовима здравља примају 67.057, а лекари опште праксе 59.337 динара. Отприлике су у рангу са радницима Агенције за приватизацију са средњом (61.725) и вишом спремом (64.500), али далеко иза запослених са високом спремом (101.511) или руководиоцима одељења у “Србијагасу” (78.607).

Плате медицинских сестара је срамота и помињати – 33.128 динара. Шије их цела “Пошта”, где, осим поменутих радника обезбеђења, више зарађују помоћни радници (34.367), возачи (41.181), достављачи (38.137), техничари за шалтерске послове (39.647), благајници (43.833)… За врат им дишу референти (32.536) и секретарице (30.035) у „Градској чистоћи“, техничко особље у Агенцији за приватизацију (30.054), кафе-куварице у “Србијагасу” (27.656)…

То је данашњи апсурд: лекари и наставници, две професије које процентуално имају највећи број високообразованог кадра и велику одговорност у обављању посла јер лече и образују нашу децу, имају плату на нивоу републичког просека или мало изнад њега. У државним агенцијама зарађује се скоро 100 одсто више од лекара или просветара, док је у јавним предузећима просек зарада виши од републичког за око 65 одсто.

Минимум плате, а максимум одговорности

Др Весна Поповић, педијатар на неонатологији Опште болнице у Чачку каже да би могла да живи од своје плате када би њена деца могла да се запосле, а унуци упишу у вртић.

– Од мене се очекује максимална одговорност, а радим и више од граница могућег. Муж и ја имамо више од шест деценија стажа као лекари, а дошли смо у ситуацију да нам се одбија солидарни порез, да нам се смањује плата. Ево, управо сам се вратила са 24-часовног дежурства у болници. Пацијенти се највише жале на услове у којима бораве, а то су наши услови рада – каже др Поповић.

Милан Селаковић, професор географије у гимназији у Чачку, каже да не постоји паритет између плате и посла који обавља.

– Сваки ученик у мом одељењу зна колико сам одговоран, а у јавном сектору понегде и спремачица има већу плату од наставника. Тешко је, али радили смо и када нико није радио, почетком деведесетих, када смо састављали крај с крајем. Тада смо страдали и то се наставља и данас – каже Селаковић.

(Исидора Крањчевић/Миљана Лесковац – Блиц)