Саво Штрбац: Хрвати хапсе Србе без оптужнице и спискова

МАДА су се Београд и Загреб још пре неколико година договорили да више нема тајних оптужница против Срба, и да свако у Министарству правде у Београду може да провери да ли се против њега води поступак за ратне злочине, данас нико ко је избегао „Бљесак“ или „Олују“ не може апсолутно сигурно да пређе српску границу.

Како „Новостима“ објашњава директор „Веритаса“ Саво Штрбац, Хрватска је последњи списак са именима окривљених доставила Србији у јулу прошле године.

– На том списку су имена Срба против којих је покренута истрага, подигнута оптужница или који су правноснажно осуђени, закључно са 31. мартом прошле године – објашњава Штрбац. – Не само да списак од тада није ревидиран, него су многи чија се имена нису налазила на њему у међувремену ухапшени.

Други проблем је, додаје Штрбац, то што се на листи не налазе они против којих је поднета кривична пријава, дакле они против којих се води преткривични поступак. Они су, једноставно, „невидљиви“, и једино могу да сазнају да су под сумњом полиције онда када је већ касно – када буду ухапшени по њиховој потерници.

Својевремено се на хрватском списку окривљених за ратне злочине налазио и Миле Боснић из Вуковара, који је после рата отишао у Лондон. Пошто је био недоступан, Хрватска је за њим расписала потерницу. Македонска полиција је по њој, ухапсила Милета Боснића из Слуња, рођеног истог дана, кога овај никада у животу није видео, иако му је рођак, и упркос томе што су добили име по истом стрицу.

– Неколико је већ људи ухапшено по полицијским потерницама – каже Штрбац. – Један од њих је Жарко Мирковић, који је ухапшен у јануару, а занимљиво је да је од рата наовамо бар тридесетак пута без икаквих проблема ишао у Хрватску и враћао се у Србију. Он је осумњичен да је у септембру 1992. године, наводно, неку жену терао да иде кроз минско поље. Она га је пријавила тек прошлог августа зато што због тога наводно има психичке трауме. Људе којима се ово догоди одведу у притвор, па онда покрену истрагу против њих. И тако то иде.

Хрватска, објашњава Штрбац, увек тврди да не води поступке по националној основи. До сада је, међутим, покренута истрага против 3.600 особа због ратног злочина, од којих је, како су избројали у „Веритасу“, 106 осумњичених припадника хрватских оружаних снага, а тек тридесетак њих осуђено је правноснажно.

Данас су, како каже, на снази међународне потернице против 1.200 избеглих. Према њиховом закону, уколико окривљени није доступан, одређује му се притвор и расписује домаћа, хрватска потерница. Спроводе се затим потраге по Хрватској, и уколико се окривљени не нађе, расписује се међународна Интерполова потерница. Централа Интерпола не испитује основаност потернице, већ је само прослеђује другим земљама чланицама ове организације.

Ђука Богуновић, који је пре неколико дана кренуо на одмор у Грчку, вероватно је могао да избегне хапшење. Грчким полицајцима је уз пасош предао и ослобађајућу пресуду загребачког суда, али није проверавао и да ли се хрватско правосуђе ту зауставило. Подаци Министарства правде и „Веритаса“ показују да је против њега покренута истрага 2002. године, због ратног злочина над цивилима, и да је прекинута после недељу дана.

– То што је истрага прекинута не значи да је окончана – каже саговорник „Новости“ из правосуђа. – Поступак се и код нас прекида када је окривљени недоступан, а наставља се када постане доступан суду. И то што је окончан један поступак, не значи да није покренут неки други. Рецимо, име Ратка Младића помиње се на неколико места.

(Вечерње новости)