Константин Косачов: Америка врши суманути притисак на Србију да Русији уведе санкције

Београд — Константин Косачов изјавио је да у српско руским односима у последње време није приметио веће проблеме оцењујући их као непромељиво пријатељске и блиске.

Шеф Федералне агенције Русије за послове Заједнице Независних Држава је у интервјуу „Политици“ рекао и да не види никакве препреке које би могле да стану на пут даљем развоју добрих односа, као и да велику улогу у односима две земље игра тврда и недвосмислена руска позиција по питању Косова.

„Видели смо да је посета вашег премијер (Александра) Вучића имала веома високу политичку ноту, а ако дође до посете председника (Владимира) Путина то ће бити важна етапа у развоју наших односа“, оценио је Косачов.

На констатацију да је за Србију одржана донаторска конференција на којој је прикупљено око100 милиона евра од ЕУ, да су руски спасиоци први притекли у помоћ, а да из Русије није било новчаних донација, Косачов каже да Србија припада категорији земаља с којима Русију повезују посебни историјски односи и интереси у савременом свету.

Он је изразио уверење да ће Србија имати достојно место у програмима које ће Русија наредних година израђивати у све већем обиму, а у најбољем случају следеће године наводећи да је Русија већ припремила крупне пројекте као што су „Јужни ток“ и обнова српске железнице.

Косачов је подсетио и да је копредседник Међувладине комисије, министар енергетике Александар Новак рекао да је Русија спремна на директне инвестиције веће од пет милијарди долара додајући да је то велики допринос развоју Србије.

„Србија је због њене жеље за сарадњом са Русијом изложена највећем могућем притиску и верујем да ће имати довољно далековидости и правилног схватања сопствених националних интереса како би тај притисак издржала“, рекао је Косачов и оценио да је прилично опасно орјентисати се на то да вам је неко дао 100 милиона евра и на тој основи градити стратегију земље за деценију унапред.

Он је истакао да „Јужни ток“ није једини појекат и да ће се руско тржите отворити много више за српске пољопривредне производе, уз уверење и да Србија кроз сарадњу са Русијом може да сачува своју националну привреду и духовни и културни идентитет.

Косачов каже да ако Србија буде учествовала у санкцијама према Русији које су у интересу других земаља последице ће бити сасвим предвидиве. „Тим пре што су аутори тих санкција земље које немају великих интереса у сарадњи са Русијом, мислим на САД. Видимо да Европа има много нијансиранији приступ санкцијама док Америка врши суманути притисак на партнере из НАТО-а и на такве земље као што је Србија“, рекао је Косачов.

Он сматра и да то колики је сада притисак створен поводом Русије сведочи о томе да је она реалан фактор светске политике и то веома „раздражујући фактор“, посебно на Западу, јер ремети планове групе западних земаља да пројектују свет у скаду са својим интересима.

Поводом кризе у Украјини он сматра да би се одавно завршила да је њено руководство било спремно на дијалог са својим сопственим народом. „Ми сви седимо на бурету барута због Украјине, она прети да разнесе читаву сарадњу у Европи“, упозорио је Косачов.

На питање да ли насиље у Украјини може да доведе до избијања трећег светског рата, Косачов каже да не би толико драматизовао ситуацију, као и да је Русија очувала свој нуклеарни потенцијал који је снажан фактор обуздавања ризика ове врсте подсећајући и да је Путин рекао да претње таквих размера за сада нису присутне.

Косачов је додао и да тако нешто не може са сигурношћу да се предвиди, „поготово у условима када наши опонетни у светској политици веома често поступају с манијакалном жељом да се у свету успостави модел где одлуке доносе само они. То су само њихове илузије да су они јаки, а ми слаби. Русија се залаже за принципе праведности и међународног права у свету, а против монопола групе држава да управља светом“.

Обнова гробаља где почивају руски људи

Опширнији интервју Константина Косачова биће објављен у недељном броју „Политике”. Између осталог, он је за наш лист говорио и о томе како је дошло до обнове и изградње Руског некропоља у Београду.

– Пре две-три године додали смо још једу димензију у нашем раду, то је обнављање руских споменика, меморијала и гробница. Посао је 2010. поверен нашој федералног агенцији „Росотрудничеству” и ми формулишемо ове стратегије, на предлог наших амбасада, културних центара и сународника у свету. Временом, дошло је и до промене, одустали смо од концепта обнове појединачних гробница значајних појединаца и прешли на обнову читавих гробаља где почивају наши сународници, руски људи. И, кад кажем руски људи, мислим на ону стару Русију. Чак и овде у Београду, у Руском некропољу, бар половина њих су из Новоросије, савремене Украјине. Ми ове људе не делимо на Украјинце, Белорусе, Јевреје… За нас су сви они део руског света – објаснио је Косачов.

Шта се подразумева под термином Новоросија?

– Желим да истакнем да нико није оспорио наш избор да обновимо гробницу у Београду. Предлог је дошао од председника РФ Владимира Путина и веома брзо смо добили налог од њега да приступимо послу. Недостајали су нам механизми како то да изведемо и било би веома тешко да није било добрих, поузданих партнера у Србији. У некропољу имамо око 800 обновљених гробница у којима се налазе земни остаци око 3.000 Руса, почев од првих сахрањених, још 1914. године. Од тога, 1.360 су војници и официри који су се борили у Првом светском рату, укључујући и припаднике руског војног контингента који је учествовао у одбрани Београда – рекао је Косачов за „Политику”.

(Политика-Танјуг)