Исцељење помоћу истине. Белешке из окупације

Пре годину и по у Кијеву је дошло до необичне приче.  Група новинара, политиколога и публициста је направила пројекат новог медија-холдинга. Аутори су на том пројекту радили пола године. Циљ им је био да у информационом простору Украјине направе место на коме ће се изражавати мишљење, различито од званичног, где ће се пробити антируска блокада и где ће почети поступна демонтажа приказивања Русије као „Русије-непријатеља“. Пројекат је одушевљено прихваћен, почела је прича да ће финансијски део бити врло брзо затворен, али… ништа се није десило. Идеја, ко зна зашто,  није заживела. И уместо руско-украјинског ТВ-канала, нових интернет портала, десетине канала и станица, из Кијева са заносом који прелази у разјареност настављају да  лажу.

Већ више деценија Запад се труди да Украјину претвори у полазиште  антирусизма  које се све више приближава границама садашње Русије, и  да   на територији Украјине формира државу  која ће бити отворени  непријатељ Русије. Посао је вођен у два правца: преко окупације Украјине – тако што ће се у њој формирати власт која ће у потпуности бити подчињена садашњој управи и преформирањем свести локалног становништва, окупацијом душа и мозгова. На томе је рађено преко двадесет година. Као што осећамо,  резултати су видљиви. Оба облика окупације данас су очигледна…

Стотине прозападних, проамеричких организација, фондова, хиљаде отворених и тајних агената утицаја су учинили оно што им је наређено – Запад је у очима милиона украјинских становника почео да значи све најбоље. Русија – све туђе, непријатељско, агресивно. Није време да се оптужују они чиновници који су се дуго на попришту руско-украјинских односа ограничавали на речи и цвркутање  уз умилне дискусије о „заједничкој прошлости“ и „јединству историјске судбине братских народа“. Важно је да се схвати и потпуно разуме: народ Украјине – становништво централних, западних, а делимично и југоисточних области, данас живи у условима окупације територије и свести.

Ето то је разлог зашто они, чија је свест ухваћена и отрована лажима, који су више од две деценије подвргнути идејној „обради,“ нису у стању да се противе. Ти људи су у многом већ репрограмирани. Ма колико ми било тешко да признам ја ипак све више осећам:  у условима непостојања  контрапропаганде  од једног дела становништва Украјине створен је нови народ. Створен је, и даље наставља да се формира,  нови  човек. Тај човек, када погледа у фотографију жене која је погинула у Луганску, може да се радује, да је назове „убијена женка колорада“ (колорад – кромпирова златица – погрдан назив за проруске активисте). У том је човеку већ чип, у коме је слика света обрнута, лажљива прича о „москаљима-зулумћарима“. У Украјини сада таквих програмираних постоје милиони. Има их свуда. По канцеларијама, у државним установама, у Цркви. Ту скоро је и митрополит Черкаски и Канавски Софроније,  члан епископата канонске Украјинске Православне цркве Московског матријархата, отворено изговарао са амвона те антируске речи. О телевизији не треба ни да се говори. „Пети канал“ који припада Порошенку и канали олигарха Коломојског и Пинчука скоро нон-стоп приказују призоре са „проклињањем становника“ које се односи на Русију. Руска телевизија је искључена. У разреду мог сина, у једној од преосталих седам руских школа у Кијеву дечаци од четрнаест година данас саопштавају ко је из њиховог разреда био против Мајдана. Издају непријатеља! Непријатељи за њих су „на идејној бази“ већ постале хиљаде рођака, браће, очева и синова. А таква ситуација означава  окупацију територије свести, зараженост  тих људи вирусом русофобије који се шири невероватном брзином. Заједно са злобом према Русији њима је усађено да је све „национално“, заједно са бандитима и марионетском владом, натуреном од стране Американаца, све – баш њихово,  све – добро.

Ми немамо права да  пропустимо чињеницу да је Запад против Украјине, против читавог Руског света и руске православне цивилизације пустио да делује снажан геокултурни и геополитички пројекат. САД и НАТО се неће одрећи политике „ширења према истоку“, као што се  истока Украјине неће одрећи Руска Федерација.  У суштини тај пројекат је отворено фашистички, он носи смрт и разарање земље, концентрационе логоре за оне који мисле другачије и који су „расно непотпуни“, етничке и религиозне чистке. Покретачку снагу пројекта који сеје заразу осталом становништву  чине директни наследници бандероваца, садиста. Њихова идеологија, коју подржава и подстиче Запад, проникла је и у руску средину, па чак и у Руску Цркву. Та идеологија има задатак, као и сам пројекат, да уништи руску државност, руску породицу, морал, веру. Да их замени    изопаченошћу, новом Содомом, убеђивањем народа да је мање вредан ако се упореди са  начином  живота људи са Запада. А пошто прогута Украјину тај либерал-фашизам ће обавезно да пође даље на исток, да заузима за себе нови животни простор. Због тога је све и осмишљено. Због тога украјинске војне јединице  које се шаљу у Донбас, у казнену мисију, подупиру „идеолошки поуздани“ војници-неонацисти „Десног сектора“, које сада називају Национална гарда.

Треба савршено јасно да се схвати да се уз бок Руске Федерације формира фашистичка држава са својом армијом, идеологијом и  нахушканим обманутим народом, као и размештањем на украјинску територију америчких војних база које ће у догледно време постати неизбежно. И што пре се ми ослободимо  илузија у вези са веровањем да је са фашистима могућ договор, то ће бити боље и за народ – и Украјине, и Руске Федерације.

Више од свега украјинској кризи је потребна истина. Најпре –   истина о идеји. Неопходно је систематско, идејно пуновредно, разоткривање либерал-фашистичке  лажи о  постојању „народа-непријатеља“. Признавање и саопштавање људима истине да садашњи догађаји  у Украјини, у Новорусији, представљају трагичан резултат дуготрајног тровања  великог дела подељеног руског народа антируским националистичким отровом.  Признавање   чињенице  да се део тог народа налази у мраку. Уклањање мрака и растурање обмане би значило приближавање решењу тако важног историјског задатка какав представља мирно спајање руског народа. За то су потребне снаге, средства, време, али од тога не сме да се бежи, јер оно је  питање опстанка свих нас.

Осим истине о идеји постоји и истина о деловању, истина ослобођења земље, потпале  под власт режима којим се управља споља.  Истина о деловању се данас потврђује у Новорусији, у којој се приближава крај рата са новим фашизмом. Зато помагање Новорусији значи ширење простора  истине. Као што су становници Галиције, вековима омаловажавани, постали мрачна авангарда преврата у Кијеву, тежећи да у манкурте (зомбије) претворе све Украјинце, а Украјину у некакву Свидомију, тако се данас у Новорусији поново диже народ-победник.

Ослобођење Украјине није само украјинско питање. То је питање будућности читавог Руског света.

Иван ПЕРЕЧНИКОВ – ФСК