Речник „црногорског језика“ биће дело националног језика и „лична карта црногорског идентитета“

категорија Вести из српских земаља / дана 01/08/2014 у 7:02 часова /

kul-njegos_620x0

СИТНО је прво издање „Рјечника“ Вука Караџића из 1818. године које је садржало 26.270 речи, у односу на овај данашњи „црногорски“, којим се баве у државној академији наука и уметности (ЦАНУ) и броји све до 88.600.

У ЦАНУ саопштавају да су лексеме „извучене“ из корпуса који презентује лексику од дела Петра И Петровића Његоша, преко црногорских народних говора, до савремених црногорских писаца и научног дискурса. Речник, првенац, биће ускоро штампан на ћириличном писму, уз напомену да се у каснијим фазама може урадити и латинично издање.

Тако ће се на десетине хиљада заборављених речи и израза, углавном архаизама, наћи између његових корица. Он ће, како најављују његови приређивачи, бити дело националног језика (црногорског) и сасвим извесно „лична карта“ идентитета.

– Речник црногорског народног и књижевног језика треба да представља темељни текст црногорске културе, са наглашеним класификационим функцијама и снажним стабилизујућим дејством на национални језички стандард – саопштила је координаторка Савета за израду речника Татјана Бечановић, додајући да речник националног језика спада у темељне текстове једне културе и да је то њен основни идентитетски документ.

Бечановићева каже да је ЦАНУ својим новцем обезбедила изузетно скупу опрему која је поступак израде скратила, па је већ објављен регистар који, наглашава, није намењен лаицима већ стручњацима из области лексикографије.

РЕГИСТАР НЕ СЛУЖИ НИКОМ ВЕЋ по представљању Регистра за Речник ЦАНУ реаговао је Аднан Чиргић, досадашњи директор Института за црногорски језик и књижевност, тврдњом да он не може послужити ником. – Речи су посложене азбучним редом без икаквих неопходних података о њима – нису чак ни акцентоване, нема ни података одакле су преузете, што би их једино чинило употребљивим за даљи посао на изради Речника – сматра Чиргић. – Тако се, рецимо, на основу овога Регистра може закључити да у црногорском језику постоји реч „s’утри“, иако она ван фразема „s’утри дан“ нема никакво значење. Наравно, ни скенер ни софтвер за тако нешто не могу бити одговорни.

Да се цео пројекат „истргао“ из раније предвиђеног програма тврди проф. др Јелица Стојановић, са Одсека за српски језик и јужнословенске књижевности Филозофског факултета у Никшићу.

– На којој седници, ког одбора је прошао пројекат са тим ненаучним и неутемељеним називом? Ко је руководилац? Колико знам, пројекат је био предвиђен као речник говора Црне Горе, подразумевало се, српског језика. И грађа је деценијама сакупљана као грађа речника српског језика. На томе су радили, некад, водећи лингвисти, најчешће из Црне Горе – каже, за „Новости“, Стојановићева. – Сада се ради, у суштини, о крађи и прекрађи оног што је србистика у оквиру свог лексиколошког и лексикографског рада темељно и научно урадила, само покушавају да то подведу под ново име. Србистика је створила методолошке и научне оквире, у које се уклапа велика грађа, тако да се у овом новом науму ЦАНУ копира оно у што је уложено знање и прегалаштво србиста и подводи под црногорски. За друго се нема ни знања, ни научног поштења, ни посленика.

Професорка Стојановић подсећа да је у Црној Гори годинама на сцени пројекат насиља над језиком, везан за стварање и насилно увођење тзв. црногорског језика и маргинализовање српског језика.

– Црногорски језик је политикантски изнуђени пројекат. Међутим, пошто се језик не може променити преко ноћи његова суштина је остала иста, стабилна и непромењена. Како год га називали, што год прописивали, ради се о српском језику – истиче Стојановићева. – Процес је ишао поступно да дубоки рез изгледа мање видљив, страшан и неприродан. Матерњи језик Црне Горе је био, јесте и остаће српски језик, језик велике и дубоке традиције, великог и оригиналног културно-уметничког и књижевног наслеђа, језик којим су писани велики и стари споменици на простору Црне Горе.

СВРСТАВАЊЕ – ЦАНУ је десет година ћутала о имену, односно преименовању језика у Црној Гори. Двоумила се на коју ће страну. Наводно, није се бавила политиком, иако је тим својим нечињењем све време била на страни политике, охрабрујући њено насиље над науком и научном истином – каже, за „Новости“, професор српског језика Веселин Матовић. – Сада се, стајући иза оваквог пројекта, недвосмислено сврстала на страну лажи и тиме обесмислила своје име и своје постојање. Требало би видети колико је на то њено опредељење утицало то што је Влада поодавно ускратила тзв. академски додатак њеним члановима.

Црногорски речник, по мишљењу Александра Милановића, професора са Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду, може постојати само ако постоји црногорски језик.

– Како таквог језика нема, нешто што се назива „црногорски речник“ може бити само речник српских црногорских говора, речник српског језика у реализацији код црногорских писаца или нешто слично. Свима је јасно да је у питању један у низу политичких потеза којима је задатак да конституишу црногорску нацију кроз вештачки језик и вештачку цркву – каже, за „Новости“, Милановић.

Ако у корпус тзв. црногорског речника, додаје Милановић, улази Његошов језик, онда је у питању српски речник, а такве савремене речнике већ имамо, почевши од више речника Његошевог језика све до речника Матице српске и речника Српске академије наука и уметности.

– Како су ове речнике радили неупоредиво компетентнији лексикографи и лексиколози од садашњих црногорских кадрова, пројекат таквог „црногорског речника“ потпуна је научна и стручна бесмислица. У речнику писаца који себе сматрају Црногорцима не постоји нити једна дистинктивна реч у односу на целокупан речник српског језика, сем уколико у питању нису вештачки и насилно створени неологизми – каже Милановић.

В. Кадић – Новости