МОЛИТВА ЗА ВЛАСТ БЕЗБОЖНУ И НАРОД ОМАЂИЈАН

Милош М. Стефановић, Грдовићи, Ариље

Ја, Милош М. Стефановић, недостојни и грешни слуга Божији, руковођен великом жељом за спас српског рода и светог православља и светосавља, осмелих  се да напишем неколико редака из срца свога од љубави своје, муку своју.

„Моја је Србија црни мајдан из кога само невоља, неслога и нерад излазе. При том Срби све оно што најбоље имају нити пазе, нити чувају. Прошлост своју добро не познају а о будућности мало мисле. План и организација су им речи непознате, радници су слаби, а верници по дужности.“

Кнез Михаило Обреновић.

Овај текст добих од пријатеља пре пар месеци, и као интересантан ставих га под стакло на радном столу у канцеларији. Стварно занимљива констатација једног од писменијих српских владара по овоземаљским критеријумима. Читајући овај текст скоро свакодневно, стално је у мени  будио чудна осећања као и неки отпор добро констатованом стању моје вољене земље Србије. Почео сам себи постављати питање, а зашто је то тако, и које за то одговоран?

Да ли је народ или владари? 

После вишедневног размишљања, дошао сам до закључка да су владари ти који су дужни да руководе својим народом, да га школују, образују и васпитавају, да у друштву постављају праведне законе и сами се истих придржавају а и народ терају да их поштује.   А они  заправо раде све супротно, па се после нешто чуде какав им је народ и држава. А резултати нису добри како рече кнез Михаило, како онда тако и данас. Иако у својим рукама су увек имали  све механизме власти, парламент, војску, полицију, порезнике, царинике и судове.

Ова констатација стања српског народа и државе коју је изрекао владар у 19 веку као пресликана је у данашње време и свако друго пре и после.

Шта је  суштина проблема?

Одсуство вере, православне и светосавске и страха Господњег. Наши владари световни и духовни, одступише од закона Господњег и од светоотачког Предања, погазише веру прадедовску па умислише да се свет врти баш око њих и да све почиње од њих, а не да све почива на законима Господњим, те да је наше  само да те законе разумемо и спроводимо тј. по њима живимо.

Док су наши властодршци били ослоњени на Божје законе дотле смо имали здраву и добру државу и здрав и добар народ и били углед у свету и пример многима за све.

Када хоће неко да ти пороби Домовину или заузме твоју територију, он прво  подкупи  или уцени твоје владаре или их учлани у неку своју ђаволску организацију и онда они сами раде против своје државе и против интереса свога народа а у корист наших непријатеља тј. њихових налогодаваца. А данас на очиглед свих нормалних људи у нашој земљи је присутна издаја националних интереса како од световних тако и духовних власти. А што је најгоре постоји спрега између једних и других. Наши световни владари продати и уцењени, предадоше у тућинске руке све што је значајно у једној држави: просвету, културу, историју, медије, банке и сва друга  богатства (тржиште,оранице, рудна блага…), распродаше све што је имало да се прода и задужише и наше праунучиће својим недомаћинским и расипничким понашањем, растурише све атрибуте државности: Устав, територију,  војску и на крају Цркву Господњу православну и светосавску.

Када човек сече грану на којој седи па  сам са ње падне то и некако да прихватим као његово право или слободу његову вољу да то чини, а и њега се самог тиче, али да неко сече стабло на коме цео народ стоји то ми се граничи са лудилом или пак са  најстрашнијом магијом, а за последицу има издају Светог Правослаља и нестанак једног старог народа, народа српског. А то на жалост покушава да уради власт у Српској Православној Цркви на челу са Патријархом Иринејом, Светим Синодом  и нажалост још по неким владиком.

А како?

Жељни овоземаљске власти и части а понеки од њих уцењен од светских моћника, гурају свој народ православни и светосавски са својом светом вером  у наручје екуменизма те такозване свејереси и да у тој папазјанији ми као српски народ нестанемо. А добро нам је познато  кроз историју да онај део српског  народа који је одступао од Православља и прихватао неке друге конфесије, више нажалост нису Срби, него Хрвати или  Бошњаци или неке нове нације, па тако имамо читаве територије као што је Српска Далмација ,Херцеговина, Источна и Западна Славонија, Косово и Метохија, Рашка област, добар део Црне Горе и Македоније, сада својатају неки нови народи са неком новом „вером.“

Зауставимо драга браћо и сестре  тај сулуди чин сечења стабла Православног  и светосавског на коме стоји Српски род!

Пошто је овоземаљска сила у рукама интернационалних властодржаца и наших одступника од праве вере, то нама православним и светосавским Србима преостаје оно најјаче и најделотворније оружје за борбу , а то је МОЛИТВА: Господу нашем Исусу Христу, Богородици, свим светима и Светом Сави  за спас Српског рода и православља.

Молимо ти се Господе за српску државу, за српску нацију и народ, сачувај нам је од нас самих, од наших непријатеља, окупатора и завојевача, сачувај нам Господе Косово и Метохију, Рашку област, Војводину, Републику Српску и Црну Гору у саставу српске државе!

Молимо ти се Господе, подари нам световну власт православну и светосавску, домаћинску и државотворну, да им дужности буду изнад права, да им моралне и духовне вредности буду изнад материјалних, да им општи и народни интерес буду изнад њиховог личног и партијског.

Молимо ти се Господе,  за Православље свуда у свету па и у нашој Србији и србскоме роду ма где се он налазио, сачувај нам га, од сваке напасти и нечастиве силе,  екумениста, глобалиста, паписта, јеретика и секташа.

Молимо ти се Господе за све оне који су скренули са пута православног и светосавског, опомени их  да се у сузама покајања поврате на прави пут, а оне који на том путу стамено стоје и страдају, охрабри, оснажи, подржи и ојачај, како би  истрајали до краја, е да би смо сви заједно славили име Твоје, Оца и Сина и Духа Светога, од сад па до века!

Амин, Боже дај! 

Када би смо искрено и од срца бар једном дневно завапили Господу са овом или сличном молитвом, сигуран сам да нас Господ не би оставио и да би нам свако добро даривао .

О Божићу, 2012. године.