Милорад Додик: Запад жели да сломи позицију Србије, за пуноправно чланство у ЕУ тражиће признање Косова

Срби из РС да имају посланике у Србији

Београд – Председник Републике Српске Милорад Додик не верује да ће истрага за ратне злочине над косовским Србима коју предводи Клинт Виљамсон резултирати подизањем оптужнице против Хашима Тачија – због тога што, према његовом мишљењу, до сада није било довољно ангажовања и због протока времена. Додик, у разговору за Данас, истиче да је једина новост у Вилијамсоновом извештају представљеном у понедељак „признање са тако високог места да постоје основане сумње да је било трговине органима“ косовских Срба.

Вилијамсон сматра да нема чврстих доказа да је било трговине органима?

– Очигледно да има доказа и да их је било. И Дик Марти је доказе имао, али је био спречен да спроведе истрагу, имала их је и Карла дел Понте. Многим Србима се судило на основу колективне одговорности. Осуђена је Биљана Плавшић, која није имала никакве везе са злочинима, али је била руководилац. А сада (у случају ОВК) треба да се згрну огромни докази.

Да ли је по вашем мишљењу одустајање од суверенитета над Косовом и даље главни захтев Запада за Србију на њеном путу ка ЕУ?

– Као што је било у БиХ када су већ у априлу 1992. потрчали да признају земљу која ни данас не постоји, олако су признали Косово. Њих позиција Србије занима само у смислу да желе да је сломе. Мислим да ће све више настојати да омекшају српску страну, да би у једном, најтежем моменту, за пуноправно чланство у ЕУ затражили признање Косова. Неће дати чланство без обзира на реформе које Србија показује. Мислим да је и актерима у Србији јасно да ће то бити тражено без обзира на то што Косово није признала цела ЕУ и што сама крши своје принципе. Како објаснити да ЕУ ради на споразуму о Стабилизацији и придруживању са Косовом, а пет земаља ЕУ није признало Косово? Игре великих су јасне. Понекад мени није јасно шта им је толики интерес… Данас сам осетио муку у стомаку кад сам читао како Шредер каже да се каје што је 1999. подржао бомбардовање.

Колико ће дуго Србија моћи да балансира између захтева ЕУ да промени политику према Русији и пријатељских односа са Москвом?

– Мислим да је ЕУ потпуно хетерогена што се тога тиче. Русија има право на одбрану својих националних интереса. Ако су Французи могли на неким далеким дестинацијама, у Либији на пример, да бране своје интересе, зашто Русија да не брани свој народ којег је неколико десетина милиона тамо? У сваком случају, жели се поставити изазов Србији. Мислим да њеном руководству није нимало лако. Лицемерје неких важних амбасадора који траже признање Украјине са Кримом, а Косово је еклатантан пример другачије политике, говори о дволичности великих сила. Уверен сам да Србија неће Русији увести било какве санкције и приклонити се Западу. Криза у Украјини ће проћи, а санкције Србије у Русији не би биле заборављене. За Србију би био луксуз да уведе санкције пријатељској земљи каква је Русија.

Недавно сте добили пасош Србије. Шта за вас лично то значи?

– Осећам муку кад путујем с пасошем БиХ. Кад одем негде с пасошем БиХ, увек ме чудно гледају. Једном сам ишао у САД преко Холандије где су ме на аеродрому претресали. Кад сам им рекао да идем на састанак у Стејт департмент, постао сам им још сумњивији. Лет је каснио 45 минута. Тражио сам трајну либерализацију доделе пасоша Србије, јер Срби у РС желе држављанство Србије. Захвалан сам господину Вучићу што је омогућио убрзање процедуре, али мислим да треба да буде још бржа. Мислим да сваки Србин треба да добије држављанство Србије, да покажемо приврженост земљи матици коју сматрамо домовином.

Вама држављанство Србије даје могућност да учествујете на изборима у Србији, да бирате и будете бирани.

– Примарно сам држављанин РС. Адреса ми је у РС. Нисам о томе размишљао, морам да признам… Не видим разлог да Србија не поступи као неке друге земље. Кад су избори у Хрватској, у Бањалуци видите билборде са кандидатима за председника. У хрватском Сабору постоји квота посланика за хрватске заједнице ван Хрватске. Знам Хрватицу из Бањалуке која ту живи, а изабрана је у хрватски Сабор. Да не помињем Мађаре. Не видим зашто Србија не би кренула у промену изборног законодавства, да омогући квоте. Колико год нас да изађе на гласање, за РС би квота могла да буде четири-пет посланика, два-три за Црну Гору, по један за Македонију, Западну Европу… То би била добра порука руководства Србије. Пошто се у Србији разговара о промени Устава, могло би да се размишља и у том правцу.

Израел – савезник и пријатељ

Познато је да РС има развијене односе са Израелом. У актуелном сукобу у Гази РС подржава Израел. Који је интерес РС за то?

– Ја сам рекао да Израел има право да се брани, да се одупре терористичким нападима. Био сам први ко је то изговорио, касније смо могли да чујемо Обаму, Меркелову и друге лидере који су употребили исту фразу… Наравно, саосећам и погађају ме сцене страдања на обе стране. Говорио сам да мир треба постићи што пре. Израел с нама развија врло пријатељске односе. РС и Израел су у сличном окружењу. Ми са окружењем из Сарајева имамо готово идентичан проблем, наравно нема ракета и сукоба, то је прошлост. Хомогенизација муслиманског живља се дешава. Изетбеговићева изјава да муслимани морају да буду јаки па ће их уважавати порука је и за нас. Израел нам је савезник и пријатељ који нас уважава.

Милош Митровић

(Данас)