Мирослав Лазански: Кирбијева клопка и „наивност“ српских власти

категорија Мишљења / дана 26/07/2014 у 17:49 часова /

miroslav-lazanski-politika

Да ли Србија признаје територијални интегритет Русије? Такво питање може да нам врло брзо стигне из Москве, пошто смо наивно, или намерно, насели на клопку његове екселенције америчког амбасадора у Београду Мајкла Кирбија. Наиме, његова екселенција је, као што је познато, прекорела Србију „јер није гласно рекла да поштује територијални интегритет Украјине, као и свих осталих земаља чланица УН”. На ове речи америчког амбасадора реаговао је кабинет српског премијера, који је доставио неколико интервјуа датих немачким, аустријским и француским медијима, у којима је премијер дословно изјавио: „Од почетка смо подржавали територијални интегритет Украјине, а то укључује и Крим.” После тог саопштења америчка амбасада у Београду реаговала је извињењем: „Чињеница је да су премијер Вучић и министар спољних послова Дачић у својим изјавама подржали територијални интегритет Украјине, укључујући и Крим, поздрављамо такве изјаве и жао нам је због грешке”.

Нема шта, мајсторски одиграно од стране Американаца. Његова екселенција Кирби наместио нам је клопку у коју смо незнањем, или намерно, упали. Јер, ствари су око Украјине и Крима код нас текле градацијом. Прво смо јавно тврдили да подржавамо територијални интегритет свих држава чланица УН, друга фаза била је да подржавамо територијални интегритет Украјине. У првој фази је изјаве давао председник Србије Томислав Николић. У другој фази, где се већ спомиње територијални интегритет Украјине, изјаве је давао премијер Вучић. Трећа фаза, где се, од стране премијеровог кабинета Крим спомиње као део Украјине, сада је први пут представљена пред домаћом публиком. Чудно, ако је та трећа фаза већ раније била објављена у немачким, аустријским и француским медијима, како то да ту градацијску новост нико од српских медија није приметио и пренео? Или је трећа фаза „изнуђена” Кирбијевом клопком. У договору, или без договора? А ми смо, јелте, сви мутави?

Уместо да кабинет премијера приупита осведоченог пријатеља Србије, његову екселенцију Кирбија, да ли САД признају територијални интегритет свих држава чланица УН, па наравно и Србије с Косовом, ми смо скочили да бринемо о територијалном интегритету Украјине, са све Кримом. Или, да амбасадор Србије у Вашингтону приупита Белу кућу, или Стејт департмент да ли признају територијални интегритет Србије с Косовом у Србији. Можда би у том случају Американци нашем амбасадору препоручили да се мало одмори. И управо зато ми тако дуго оклевамо да именујемо нашег новог амбасадора у Вашингтону. Бојимо се да човек не постави незгодна питања Белој кући и Стејт департменту. Никако да нађемо личност која неће поставити то питање. Јер, наш важећи устав каже да је Косово део Србије, а ми смо, јелте, правна држава и легалисти и поштујемо Устав Србије.

Шта ће бити ако његова екселенција амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин, с пуним правом, постави сада јавно питање: Да ли Србија поштује територијални интегритет Русије? Пошто је Крим искористио саветодавно мишљење Међународног суда правде УН у Хагу када је реч о косовској независности, организовао референдум и на темељу резултата тог референдума прогласио независност и после се прикључио Русији. Дакле, Крим је данас саставни део Руске Федерације, и свако онај ко каже да признаје територијални интегритет Украјине са Кримом истовремено негира територијални интегритет Русије. Једно и друго истовремено не може, и то је јасно. Шта ће бити ако дође до правог и отвореног рата између Украјине и Русије због Крима? Хоће ли Србија бити на страни оних који ће сутра можда и ратовати против Русије? Да ли смо уопште свесни шта изјављујемо?

Ко нас је вукао за језик, зашто стално истрчавамо пред руду? Докле више тај наш аматеризам? Зашто непотребно сами себи ограничавамо спољнополитички маневарски простор, зашто закивамо своју позицију? Због Косова? Ајте, молим вас, то је, нажалост, завршена прича. Због чланства у ЕУ? На дугом је штапу наше чланство, уосталом, ко зна шта ће бити у Европи и каква ће бити судбина ЕУ за пет или шест година? Имамо ли уопште алтернативне планове за случај пропасти безалтернативног пута у ЕУ? Шта ако се тај пут одрони, или ако га однесе бујица? Да сви онда колективно скочимо у Мораву?

У реду, амерички амбасадор је изјавио ово или оно, има ли потребе увек и одмах реаговати и одговарати америчком амбасадору с наших највиших инстанци? Па није се огласио Барак Обама лично.

Изјава екселенције Кирбија била је срачуната провокација са знањем какав ће бити наш одговор. Нема ту говора о било каквој случајној грешци америчког амбасадора, јер Мајкл Кирби је дугогодишњи сурови професионалац. Који нас је у овом случају маестрално „одрадио”.

(Политика)