Запад жели Путинову главу!

БЕОГРАД – Ру­ског пред­сед­ни­ка Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на у за­пад­ној јав­но­сти сва­ко­днев­но по­ре­де са Хи­тле­ром от­ка­ко се ма­ле­зиј­ски пут­нич­ки ави­он про­шлог че­тврт­ка сру­шио на те­ри­то­ри­ју под кон­тро­лом про­ру­ских по­бу­ње­ни­ка у Укра­ји­ни. Као на вр­хун­цу хлад­ног ра­та, ме­ди­ји и по­ли­ти­ча­ри ши­ре ан­ти­ру­ску хи­сте­ри­ју у окви­ру ко­је се Пу­тин са­та­ни­зу­је и пред­ста­вља као не­ко ко је лич­но од­го­воран за смрт 298 пут­ни­ка и чла­но­ве по­са­де, пише Политика.

Хај­ка се во­ди баш као да је на че­лу бољ­ше­ви­ка неку де­це­ни­ју  пре па­да Бер­лин­ског зи­да. По­ли­ти­ча­ри из­ја­вљу­ју „да је овај пут пре­те­рао”, та­бло­и­ди об­ја­вљу­ју на­сло­ве по­пут „Пу­тин је убио мог си­на” или „Пу­ти­но­ви те­ро­ри­сти су уби­ли две бри­тан­ске по­ро­ди­це”, док озбиљ­ни ли­сто­ви зах­те­ва­ју од­го­вор на пи­та­ње ка­да ће Аме­ри­ка ко­нач­но ка­зни­ти Пу­ти­на.

Ру­си­ја је и пре ис­тра­ге про­гла­ше­на кри­вом за оба­ра­ње ле­те­ли­це на пу­ту Ам­стер­дам – Ку­а­ла Лум­пур. Ве­ћи­на за­пад­них ме­ди­ја не пре­и­спи­ту­је тврд­ње по­ли­ти­ча­ра да је мла­зњак „ски­нут” ра­ке­том си­сте­ма „бук” ко­ји је Кремљ до­ту­рио се­па­ра­ти­сти­ма.

Тре­ба ме­ђу­тим има­ти у ви­ду да се о тра­ге­ди­ји са си­гур­но­шћу зна тек не­ко­ли­ко ства­ри: ави­он је пао са ви­си­не од 10 ки­ло­ме­та­ра, на­ла­зио се у ва­зду­шној зо­ни под кон­тро­лом у Ки­је­ву, ни­је до­шао до под­руч­ја ко­је се кон­тро­ли­ше из Мо­скве, а олу­пи­на ле­жи у са­мо­про­гла­ше­ној До­њец­кој ре­пу­бли­ци. Две цр­не ку­ти­је пре­да­те су ма­ле­зиј­ским вла­сти­ма, а те­ла су пре­ба­че­на у Хар­ков ода­кле ће би­ти пре­не­се­на у Хо­лан­ди­ју на об­дук­ци­ју.

Аме­рич­ки др­жав­ни се­кре­тар Џон Ке­ри твр­ди да  мо­ра да је Ру­си­ја уме­ша­на јер про­јек­тил не би уме­ле да ис­па­ле „пи­ја­ни­це” у ре­до­ви­ма про­ру­ских бо­ра­ца. У за­пад­ним ме­ди­ји­ма је цир­ку­ли­сао сни­мак на ко­јем се на­вод­но ви­де­ло ка­ко се си­стем „бук” по­сле не­сре­ће са МХ17 вра­ћа пре­ко гра­ни­це, на те­ри­то­ри­ју Ру­си­је.

Мо­сква је то де­ман­то­ва­ла, твр­де­ћи да је сни­мак на­стао не­ко­ли­ко сто­ти­на ки­ло­ме­та­ра да­ље, на те­ри­то­ри­ји ко­ју кон­тро­ли­ше Ки­јев.

Мо­сква је по­зва­ла САД да об­ја­ве са­те­лит­ске сним­ке по­што твр­ди да је аме­рич­ки са­те­лит у вре­ме не­сре­ће био из­над ис­точ­не Укра­ји­не. Бе­ла ку­ћа са­оп­шта­ва да се на­го­ми­ла­ва­ју до­ка­зи про­тив Мо­скве, али не по­ка­зу­је ни са­те­лит­ске сним­ке ни­ти не­ки дру­ги до­каз. Од Пу­ти­на се зах­те­ва да из­вр­ши при­ти­сак на по­бу­ње­ни­ке да пре­ста­ну да оме­та­ју ис­тра­гу, али се од Ки­је­ва не тра­жи да пре­ста­не са офан­зи­вом на под­руч­је на ком се на­ла­зе оста­ци ави­о­на и та­ко олак­ша по­сао стра­ним ис­тра­жи­те­љи­ма. Па­ле су и оп­ту­жбе да је трет­ман жр­та­ва „гро­те­скан“, иако ни­ко не ка­же шта је дру­го мо­гло да се ура­ди са те­ли­ма уне­сре­ће­них не­го да се сме­сте у хлад­ња­че. Ва­шинг­тон и ЕУ по­зи­ва­ју Мо­скву да об­у­ста­ви сва­ку по­моћ по­бу­ње­ни­ци­ма, али исто­вре­ме­но од Ки­је­ва не зах­те­ва­ју ни да об­ја­ви за­пи­сник са ле­та МХ17.

На ру­ске тврд­ње да је укра­јин­ски ра­кет­ни си­стем био укљу­чен у вре­ме ка­та­стро­фе на не­бу и да је бли­зу ма­ле­зиј­ског ави­о­на до­шао и је­дан укра­јин­ски бор­бе­ни ави­он, Ки­јев од­го­ва­ра оп­ту­жба­ма да су Пу­тин и по­бу­ње­ни­ци „фа­ши­сти”. Пре­ми­јер Ар­се­ниј Ја­це­њук је из­ја­вио да је Пу­тин „рат­ник на стра­ни ђа­во­ла“, а на­шао се и бив­ши бри­тан­ски ам­ба­са­дор у Бе­о­гра­ду Чарлс Кро­форд да  ру­ско по­на­ша­ње на­зо­ве не­чим што је „из­ван све­га нор­мал­ног и ча­сног”.

Тра­гич­ном иро­ни­јом суд­би­не, у сре­ди­шту но­вог хлад­ног ра­та на­шао се ави­он исте ма­ле­зиј­ске ком­па­ни­је ко­ја је у мар­ту без тра­га из­гу­би­ла мла­зњак са ле­та Ку­а­ла Лум­пур – Пе­кинг. Ни по­сле пет ме­се­ци о не­стан­ку те ле­те­ли­це не зна се го­то­во ни­шта, па ни где је за­вр­ши­ла, док о но­вој тра­ге­ди­ји За­пад као да зна све, са­мо за­то што се да ис­ко­ри­сти­ти за по­ли­тич­ки об­ра­чун са Мо­сквом. Нај­ди­рект­ни­је је хлад­но­ра­тов­ски реч­ник упо­тре­био швед­ски шеф ди­пло­ма­ти­је Карл Билт ко­ји је ка­зао да је оче­ки­ва­но да Ру­си­ја по­ри­че кри­ви­цу јер је и „со­вјет­ско ми­ни­стар­ство од­бра­не од­би­ја­ло све што се ти­ца­ло оба­ра­ња” ко­реј­ског пут­нич­ког ави­о­на 1983.

Слич­но­сти са ра­ни­јим до­га­ђа­ји­ма про­на­шао је и гра­до­на­чел­ник Лон­до­на Бо­рис Џон­сон ко­ји је у „Те­ле­гра­фу” кон­ста­то­вао да га све под­се­ћа на аме­рич­ко оба­ра­ње иран­ског пут­нич­ког ави­о­на 1988. ка­да је жи­вот из­гу­био 290 пут­ни­ка и чла­но­ва по­са­де. Џон­сон пи­ше да је стра­шно да Пу­тин не да не при­зна­је гре­шку, не­го кри­ви­цу још сва­љу­је и на дру­го­га, од­но­сно Ки­јев, али и под­се­ћа на гре­шку аме­рич­ке вој­ске од пре 16 го­ди­на ка­да не са­мо да ни­је до­шло до аме­рич­ког из­ви­ње­ња Те­хе­ра­ну, већ је ка­пе­тан рат­ног бро­да са ко­јег је по­го­ђе­на иран­ска ле­те­ли­ца ка­сни­је чак и од­ли­ко­ван.

Политика