Запад жели Путинову главу!
БЕОГРАД – Руског председника Владимира Путина у западној јавности свакодневно пореде са Хитлером откако се малезијски путнички авион прошлог четвртка срушио на територију под контролом проруских побуњеника у Украјини. Као на врхунцу хладног рата, медији и политичари шире антируску хистерију у оквиру које се Путин сатанизује и представља као неко ко је лично одговоран за смрт 298 путника и чланове посаде, пише Политика.
Хајка се води баш као да је на челу бољшевика неку деценију пре пада Берлинског зида. Политичари изјављују „да је овај пут претерао”, таблоиди објављују наслове попут „Путин је убио мог сина” или „Путинови терористи су убили две британске породице”, док озбиљни листови захтевају одговор на питање када ће Америка коначно казнити Путина.
Русија је и пре истраге проглашена кривом за обарање летелице на путу Амстердам – Куала Лумпур. Већина западних медија не преиспитује тврдње политичара да је млазњак „скинут” ракетом система „бук” који је Кремљ дотурио сепаратистима.
Треба међутим имати у виду да се о трагедији са сигурношћу зна тек неколико ствари: авион је пао са висине од 10 километара, налазио се у ваздушној зони под контролом у Кијеву, није дошао до подручја које се контролише из Москве, а олупина лежи у самопроглашеној Доњецкој републици. Две црне кутије предате су малезијским властима, а тела су пребачена у Харков одакле ће бити пренесена у Холандију на обдукцију.
Амерички државни секретар Џон Кери тврди да мора да је Русија умешана јер пројектил не би умеле да испале „пијанице” у редовима проруских бораца. У западним медијима је циркулисао снимак на којем се наводно видело како се систем „бук” после несреће са МХ17 враћа преко границе, на територију Русије.
Москва је то демантовала, тврдећи да је снимак настао неколико стотина километара даље, на територији коју контролише Кијев.
Москва је позвала САД да објаве сателитске снимке пошто тврди да је амерички сателит у време несреће био изнад источне Украјине. Бела кућа саопштава да се нагомилавају докази против Москве, али не показује ни сателитске снимке нити неки други доказ. Од Путина се захтева да изврши притисак на побуњенике да престану да ометају истрагу, али се од Кијева не тражи да престане са офанзивом на подручје на ком се налазе остаци авиона и тако олакша посао страним истражитељима. Пале су и оптужбе да је третман жртава „гротескан“, иако нико не каже шта је друго могло да се уради са телима унесрећених него да се сместе у хладњаче. Вашингтон и ЕУ позивају Москву да обустави сваку помоћ побуњеницима, али истовремено од Кијева не захтевају ни да објави записник са лета МХ17.
На руске тврдње да је украјински ракетни систем био укључен у време катастрофе на небу и да је близу малезијског авиона дошао и један украјински борбени авион, Кијев одговара оптужбама да су Путин и побуњеници „фашисти”. Премијер Арсениј Јацењук је изјавио да је Путин „ратник на страни ђавола“, а нашао се и бивши британски амбасадор у Београду Чарлс Крофорд да руско понашање назове нечим што је „изван свега нормалног и часног”.
Трагичном иронијом судбине, у средишту новог хладног рата нашао се авион исте малезијске компаније која је у марту без трага изгубила млазњак са лета Куала Лумпур – Пекинг. Ни после пет месеци о нестанку те летелице не зна се готово ништа, па ни где је завршила, док о новој трагедији Запад као да зна све, само зато што се да искористити за политички обрачун са Москвом. Најдиректније је хладноратовски речник употребио шведски шеф дипломатије Карл Билт који је казао да је очекивано да Русија пориче кривицу јер је и „совјетско министарство одбране одбијало све што се тицало обарања” корејског путничког авиона 1983.
Сличности са ранијим догађајима пронашао је и градоначелник Лондона Борис Џонсон који је у „Телеграфу” констатовао да га све подсећа на америчко обарање иранског путничког авиона 1988. када је живот изгубио 290 путника и чланова посаде. Џонсон пише да је страшно да Путин не да не признаје грешку, него кривицу још сваљује и на другога, односно Кијев, али и подсећа на грешку америчке војске од пре 16 година када не само да није дошло до америчког извињења Техерану, већ је капетан ратног брода са којег је погођена иранска летелица касније чак и одликован.
Политика