Ивица Дачић: Мора да видимо које примедбе има Европска комисија на наш Устав

Као део процеса приступања Европској унији, Србији предстоји усвајање новог Устава. То кажу и у владајућој коалицији али и у осталим парламентарним странкама. Напомињу, међутим, да је потребан консензус о томе шта се мења.

Промена би могло да буде када је реч о Војводини, Косову, правосуђу. СВМ предлаже формирање радне групе за Устав.

Различити политички актери сагласни су да Устав Србије са осмогодишњим стажом мора у пензију. Међу њима је и владајућа партија, која је пре три године поднела захтев да се Устав промени.

„Желимо Народну скупштину која ће бити мања, јефтинија, а сигуран сам и ефикаснија“, каже шеф посланика СНС-а Зоран Бабић и истиче да је за промену Устава потребан консензус свих политичких чинилаца.

Председник СПС-а Ивица Дачић каже да неки, када говоре о промени Устава, мисле само на преамбулу и Косово.

„Није то главно питање, у Уставу мора да се види шта Европска комисија има као примедбе и шта ми мислимо да би требало да се промени у Уставу“, каже Дачић.

Из Брисела постоје захтеви да се измене делови који се односе на независност правосуђа. На пример ко су чланови Високог савета судства.

„Чињеница да у ВСС учествује и законодавна власт и извршна власт даје погрешан утисак Европској комисији, али и домаћим судијама, да нису потпуно независни“, објашњава Чедомир Бацковић из Министарства правде и државне управе.

Промену Устава неки виде и као могућност да се промени положај Војводине. Како се одређује седам одсто републичког буџета који припада Војводини, да ли се прекорачује аутономија или је закинута – питања су бар једном годишње.

„Ми сматрамо да би требало проширити надлежности АП Војводине и пописати више изворних надлежности у Уставу Србије“, каже Балинт Пастор из СВМ-а.

Изменом устава до решења проблема 

Политичке партије не би желеле да се о Уставу расправља на дневнополитичком нивоу. Од измена очекују решење и за политичке проблеме.

„У економском смислу неопходна је децентрализација и регионализација. С друге стране неопходна је реформа изборног политичког система“, каже Јанко Веселиновић из НДС-а.

„Устав јесте ван времена, време га је превазишло и догађаји, и много тога треба мењати, али то се доноси консензусом“, истиче Борислав Стефановић из ДС-а.

Поред редефинисања аутономије Војводине, на ред би могло да дође и Косово и Метохија. Али то је питање, по речима стручњака, пре свега, политичко.

„Са променом Устава не би требало никада журити. У периоду од 2000. до 2006. донето је преко 15 нацрта устава, много се говорило, а онда је донет устав који је корак назад у односу на 1990. годину“, каже професор Правног факултета Владан Петров.

Није лако променити Устав. Предлог могу да дају председник, Влада, трећина посланика или 150 хиљада грађана. Потом треба да га подржи две трећине посланика.

Међутим, делови Устава који се односе на преамбулу, уставне принципе или организацију власти, морају да добију подршку и на референдуму.

(РТС)