Ко гради разградњу на КиМ?

Изгледа несуђени – трг „Цара Лазара“ гради иста фирма којој су били поверени и радови око изградње такозваног „Интегрисаног прелаза“ објеката на Јарињу и Брњаку.

Иако од самог почетка радова и медијске најаве да ће код моста у Косовској Митровици бити изграђен „Трг Цара Лазара“, нико се у јавности није запитао – ко то заиста и гради?

На истакнутој реклами у близини започетих радова стоје штури подаци. Чак не стоји ни „пуни назив“ тог места већ се просто каже да је то „Пешачка зона северна Косовска Митровица“. Нема никакве назнаке да ће то бити некакав „трг“ а још мање се помиње „Цар Лазар“.

Испод тога, као својеврсна категорија, наводи се „Фаза“. Ни на једном озбиљном паноу код било ког другог градилишта нећете наћи ову „категорију“. То наводи на помисао да се наш крајњи закључак заснива на доброј основи. О томе, наравно, на крају.

Све скупа делује као гомилање информација да би се стекао утисак једног озбиљног пројекта али… Све указује на нешто потпуно другачије.

Извођач је, како кажу, „АД Нови Пазар Пут“. Мало је то чудно. Зашто није било тендера за тај посао, зар то није процедура која је тачно одређена законом? Осим тога, зашто тај посао није могао да добије неки од локалних предузимача и грађевинских фирми јер има их на северу КиМ са приличним капацитетом који су и много, много захтевније пројекте од асфалтирања неколико ари, изводили до краја поштујући рокове и стандарде. Такође, занимљива је и чињеница да је баш ова фирма била задужена за извођење радова на административним прелазима Јариње и Брњак на северу Косова и Метохије када су они, Бриселским споразумом, претворени у праве граничне прелазе. Што су омогућили баш објекти које је ова фирма изградила. Зашто је опет, сада овај посао, поверен истим људима?

На крају је дописан и датум почетка радова али – не и планирани датум за предвиђени завршетак! Да ли су уопште планирали да заврше тај трг? Ко? То је питање свих питања. Иако се свака институција на сав глас хвали да нешто изграђује, овде нема – инвеститора. Нигде не пише – ко је заправо финансирао ове радове?