КОЛИКО КОШТА УКРАЈИНА?
Национална банка Украјине је констатовала дефицит укупног платног биланса земље за период јануар – март 2014.године од 3,5 милијарди долара,у односу на профицит од 3,3 милијарде у истом периоду прeтходне године[1]. Кијев планира да до краја године повуче 13 милијарди долара од ММФ-а, Светске банке, Европске уније, САД, Јапана и Канаде. Међутим, уколико се и оствари, тај циљ ће имати озбиљне негативне социјално-економске последице не само по Украјину, већ и по читаву Европу.
Извештај украјинске Националне банке дозвољава да се суди о изворима обезбеђења платног биланса земље који су у овом тренутку на располагању Кијева. Према подацима за мај ове године, одлучујућу улогу су одиграли кредити Светске банке, ММФ-а и Европске уније. Без њих би дефицит у укупном платном билансу био још већи него што је приказан, и износио би преко 4,5 милијарде долара. Ради упоређења: 2013.године, без обзира на започете политичке процесе, укупни платни биланс Украјине је закључен профицитом од 2,02 милијарде долара.
Наведени извор приказивања годишњег биланса украјинска Национална банка карактерише врло дипломатски: „спољно финансирање владе“. Међутим, зна се да је такво финансирање повезано са испостављањем конкретних политичких услова.
Државне обвезнице представљају још један извор који влада има на располагању како би се државна каса попунила. Међутим, тенденција ни ту није ружичаста. Према подацима Државне управе за трезор Украјине, у првих пола године 2014. по наведеној линији је држава успела да повуче око 8,7 милијарди долара. То је 21,4% мање него што је планирано Законом о државном буџету.
Украјинске финансијске службе признају да ће такав начин за очување државне касе остати и следећих година. Служба трезора се нада да ће до краја године преузети укупно 13 милијарди долара од ММФ-а, Светске банке, Европске уније, САД, Јапана и Канаде[2]. Почетком маја ММФ је Украјини већ дозначио прву траншу кредита од 3,19 милијарди долара. То је омогућило влади да, између осталог, исплати дугове које је имала. Међутим, у наредном периоду ће земља, очигледно, морати највише да рачуна на помоћ Европске уније.
Украјинске власти се надају да ће важан извор за обезбеђење финансијске стабилности Украјине бити Споразум о придруживању и слободној трговини са ЕУ, који је потписан у јуну ове године. Међутим, због специфичности извозне оријентације појединих региона земље, његова реализација може у пракси да значи појављивање нових проблема. Наиме, економија источних и југоисточних области Украјине је оријентисана на Русију, а осим тога управо сада та економија се војним операцијама Кијева активно уништава. У западним областима земље не постоји ни колико-толико развијена индустријска производња која би могла да даје производњу погодну за извоз у Европску унију.
Председник руске владе Дмитриј Медведев је већ обећао да ће Русија, уколико Украјина ратификује Споразум о придруживању Европској унији, у трговини са њом моћи да предузме „заштитне мере“. Подсећајући да је такав споразум већ ратификовала Молдавија, руски премијер је подвукао: „Природно да ће се, уколико се догађаји буду развијали на тај начин и у Украјини, и у Грузији, водити рачуна да мере које ће се предузимати буду у складу са обимом трговинско-економских односа и последицама по руско тржиште“. „Ратификација може да траје више година или се дешава у врло кратком року. Али обзиром да је докуменат ратификован, то значи да је схваћено да се сада формира потпуно другачија правна база за односе са Царинским савезом, баш као и са Руском Федерацијом. А на то мора обавезно да се обрати посебна пажња“ – констатовао је први човек руске владе[3].
Размишљајући о финансијским перспективама Украјине треба да се води рачуна о још једној важној околности. То је умор који се због сумњивих политичких и економских пројеката временом накупио у европском јавном мњењу. Лондонске новине The Guardianсу у недавном редакцијском чланку, посвећеном изборима у Европски парламент, ту тенденцију окарактерисала на следећи начин: „Европски избори су показали да су становници континента у различитим крајевима незадовољни сопственом судбином“. Британске новине, конкретно, подсећају на успех коалиције радикалне левице СИРИЗА у Грчкој и констатују да та коалиција „може да постане будућност не само Грчке, већ и Европе“.[4]
У новоствореним околностима у Европи убеђивање европских пореских обвезника да морају на себе да преузму и обезбеђивање платног биланса још и Украјине једино значи продубљивање унутрашње кризе у самој ЕУ. У Европи се „осећа тенденција да се гласа не само против европских интеграција, већ и против миграције, осиромашења становништва“ – пише у шпанским новинама El Mundo познати британски историчар, професор универзитета Висконсин, члан Високог савета за научна истраживања у Барселони Хенри Камен[5].
А управо су миграција и јачање осталих социјално-економских проблема оно, што украјинска криза и поступци садашњих кијевских власти доносе Европи.
Није чудно што су украјинске власти припремиле и „резервну варијанту“ за покриће трошкова државне касе, обојену у ратничке боје. Ради се о намери Националне банке Украјине да почне са одржавањем аукција усмерене продаје обвезница унутрашњег државног зајма(ОВГЗ) „Војне обвезнице“, намењених финансирању потреба украјинске армије. Како сведоче извори из министарства финансија који су пожелели да остану анонимни, што такође нешто значи, „те аукције ће се спроводити у зависности од тога како буду стизале понуде“. „У овом тренутку се понуде примају и обрађују“ – објаснио је извор.[6] Према информацији којом располажемо ради се о обвезницама у „недокументном облику“ на износ до 1 милијарде гривни (око 85 милиона долара), са роком промета од 2 године и каматом од 7%.
Циљ овог корака, који је за Украјину без преседана, формално је објашњен као „финансирање потреба Оружаних снага“. Међутим, постоји разлог да се претпостави да власти могу добијена средства да преусмере у „попуњавање рупа“ других области буџета. Та околност би објаснила и брзину и оштрину који прате садашње поступке украјинских снага на истоку земље. Што бржи престанак тих операција би дозволио да се, не прекидајући издавање војних обвезница, добијена средства преусмере у девизне резерве опште намене. Ето таква је цинична финансијска логика захваљујући којој рат добија конкретну вредност у новцу.
Петар Искендеров – ФСК
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
