Да ли је Викторија Нуланд научила српске домаћине како да псују ЕУ?

Наиме, Викторија Нуланд, која се пре неколико месеци „прославила“ снимком телефонског разговора у коме је нецензурисаним речником говорила о својим европским пријатељима, употребивши при том глагол који и Срби радо користе у свим приликама, такође је тада показала да јој нимало нису страна мешања у унутрашње ствари других држава, с обзиром да је детаљно разматрала ко треба, а ко не треба да уђе у нову украјинску владу.

Међутим, још је занимљивије њено схватање сепаратизма у појединим земљама света, а све у зависности од тога да ли пред собом као саговорника има пријатељског косовског сепаратисту у Приштини или ако прича о проруским активистима на југоистоку Украјине. Дакле, помоћница америчког државног секретара је у Београду изјавила да „Сједињене Државе желе да границу између Русије и Украјине обезбеђују посматрачи ОЕБС-а“, као и то да Русија по њеном мишљењу треба да оконча, како се дословно изразила – „подршку сепаратистима“.

Наравно, њено лицемерје се састоји у томе што је, с једне стране, назвала сепаратистима народ са југа Украјине који се само побунио против војне хунте која је насилно преузела власт у земљи, чему је иначе симболично допринела и сама Викторија Нуланд јер је лично делила пециво екстремистима на кијевском Мајдану и такорећи их храбрила у свргавању легално изабраног председника, а са друге стране је уочи доласка у Београд срдачно разговарала са Хашимом Тачијем на југу Србије, у Приштини, који представља класични пример сепаратистичког понашања и деловања. Наравно, том приликом није изразила потребу да се, на пример, по истој аналогији упуте посматрачи ОЕБС-а на границу између Србије и Албаније, нити да се оконча подршка косовским сепаратистима, као што је све то затражила у случају Украјине.

Па ипак, без обзира на сву недоследност којом је одисала њена посета Србији, не може се рећи да она на неки начин није имала и користан ефекат, јер је пружила поучан пример српским државним функционерима – како се моралне одреднице и стандарди политичког понашања могу селективно примењивати у зависности од практичне користи које из тога проистичу.

И на крају, псовка коју је у телефонском разговору Викторија Нуланд недавно упутила својим европским колегама због њихових међусобних ситних размирица, можда је послужила као инспирација и путоказ политичарима у Београду, да је понекад могуће и на тај начин изразити своје незадовољство са појединим захтевима који стижу из Европске уније. Штавише, српски језик је у том смислу много богатији од енглеског, и могло би се наћи пуно маштовитијих израза од оног који је тада употребила Нуландова за своје европске пријатеље.

Ратко Паић – Глас Русије