Поклани Срби вапе за правдом

категорија Вести из српских земаља / дана 13/07/2014 у 7:00 часова /

431641_071304c2_f

Служењем парастоса код спомен-костурница страдалима у два последња рата на Залазју код Сребренице, прислуживањем свећа за покој душа 69 убијених на Петровдан 1992. године и полагањем цвећа на спомен обележје, јуче су обележене 22 године од великог српског страдања у сребреничкој општини.

Догађају нису присустовали представници највишег политичког врха Српске, нити водећи људи из политичких партија, а страдалих су се као и ранијих година сетили углавном представници породица погинулих и несталих, преживели становници села у Подрињу кроз које су прошле хорде Насера Орића, и покоји изасланик државних институција Српске.
Изасланик председника Републике Српске Душко Четковић запитао је коме су сметали мирни људи у свом селу, на велики православни празник.

– Сметали су само зато што су Срби и никада их нећемо заборавити и одустати од тражења правде и одговорности оних који су починили злочин над овим људима – рекао је Четковић.

 

„Ватај их живе!“

Бројна сведочења из Залазја су стравична.
– Видела сам Насера. Био је на белом коњу, преко прса укрштени реденици. Носио је у руци зелену заставу и јахао путем испод гробља и викао: „Ватај четнике живе!“ Бомба је пукла крај мене, изрешетали ме гелери. У подруму куће близу раскрснице у Залазју убијена је Радинка Цветиновић, мало даље, тамо иза оне косе Десанка Цветиновић, тамо је убијен и Светозар – само је једно од сведочења некадашњих мештана Залазја.

431640_071304c1_ifПредседник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице Младен Грујичић истакао је да нико за 22 године није одговарао за овај, као и остале злочине почињене над Србима у средњем Подрињу.

– Овде је настављен муслимански пројекат етничког чишћења Срба са подручја Сребренице и Братунца започет у априлу 1992. године. Након Гнионе, Гостиља, Чумавића, Осетка, Ратковића, Крњића и Брежана, хорде Насера Орића упале су у ово село и починиле масакр. Десет заробљених још није нађено, а наше мајке, браћа и сестре још чекају правду – рекао је Грујичић.

Он је поручио међународном правосуђу да је у Сребреници српско становништво процентуално више страдало од Бошњачког, а институцијама Републике Српске да не дозволе да овај злочин остане без казне.

Да подсетимо, јаке муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића 12. јула 1992. године упале су у неколико српских села у сребреничкој и братуначкој општини, убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле.

 

Срамотна пресуда

Од маја до децембра 1992. само на подручју Сребренице нападнуто је 21 српско село у којима је убијено више од 400 цивила. У нападу на 22 српска села општине Братунац у истом периоду убијено је најмање 560 лица.
Хашки трибунал је подигао оптужницу против Орића и 2006. му изрекао затворску казну од две године зато што није спречио злочине над Србима. У жалбеном поступку првостепена пресуда је преиначена, а Орић ослобођен кривице.

Тог дана у борби прса у прса убијено је 69, рањено много више српских бораца и цивила, а 22 Србина су заробљена на Залазју.

Десет их је случајно пронађено 10. јуна 2011. године у масовној гробници приликом тражења настрадалих Бошњака и они су идентификовани и сахрањени на Петровдан 2012. године, двоје је ексхумирано раније, а десет их се још воде као нестали.

Ж. Марковић – Вести