„Југ Србије је радиоактиван“
Планина Пљачковица налази се изнад самог града Врања и током ратних сукоба 1999. године на сами врх дејствовала је НАТО авијација по телевизијском предајнику у неколико наврата уз употребу муниције са осиромашеним уранијумом. Раде Василев, председник Зелене мреже Пчињског округа, један је од најкомпентентнијих саговорника о деловању осиромашеног уранијума на становништво Врања и општине у целини.
Он тврди да и данас не постоје прецизни подаци о броју испаљених пројектила на брдо и телевизијски предајник. Приликом чишћења 2002. године уклоњено је свега педесетак пројектила, док је остатак (око 1.500 према грубим проценама) остао на самоме терену око телевизијског предајника.
|
Зашто планина Пљачковица ни дан-данас није очишћена од пројектила?
– Пројекат чишћења контаминираног терена осиромашеним уранијумом предвиђао је уклањање свих пројектила који су се налазили у земљи и прекривање терена врха брда минералом зеолит који је у стању да за себе веже тешке метале и ублажи хемијско и радиоактивно загађење које прети Врању и сеоским срединама око њега. Није очишћено јер неког очигледно није брига за народ овог дела Србије.
Постоје ли званично објављени подаци о осиромашеном уранијуму на Пљачковици?
– Извештај Агенције за животну средину Уједињених нација, која је вршила мерења 2002. године, недвосмислено указује на присутност осиромашеног уранијума на терену око телевизијског предајника. Узети су узорци тла, ваздуха, воде и узорци са лишајева коре дрвета и маховине. Сви имају огромно повећану концентрацију осиромашеног уранијума.
Зашто је ТВ пријемник морао да се гађа уранијумом?
– У самом извештају је постављено логично питање да ли је телевизијски предајник морао да се гађа муницијом са осиромашеним уранијумом када је познато да се оваквом муницијом дејствује по бункерима и оклопним возилима. На самом брду у то време није било ни утврђених објеката, а ни оклопних возила. Ову локацију НАТО особље није одредило као место дејства са осиромашеним уранијумом (извор извештај УНЕП-а). Зашто су то урадили, можемо само да нагађамо.
Има ли решења за овај проблем?
– Делимично решавање проблема или ублажавање последица јесте прекривање контаминираног терена зеолитом чије се налазиште налази на удаљености од око 20 километара од врха брда Пљачковица. Налазиште минерала зеолит налази се у близини села Златокоп.
Да ли становништво Врања све више оболева од канцера?
– Наравно. У последње време постоји бојазан да је то директно повезано са загађењем воде и ваздуха на брду Пљачковица. Статистика Центра за јавно здравље града Врања потврђује да је број оболелих сваке године све већи и већи. Ниједна организација нити државне институције не воде статистику везану за ово подручје. У јавним гласилима су се појављивале вести о испитивању загађености и да је вода наводно исправна.
Који је највећи проблем за грађане који живе у подножју Пљачковице?
– Једна од највећих потреба грађана јесте обезбеђивање воде са градског водовода. Градски водовод у насељима у подножју Пљачковице је веома стар и веома слабог капацитета, тако да већим делом године становници са овог подручја користе бунарску воду и воду са природних извора који су близу центра контаминације. Сами бунари су удаљени око 1.000 метара ваздушном линијом од центра контаминације осиромашеним уранијумом.
Колико грађана користи такву воду?
– Према грубој процени између 10.000 до 15.000 становника користи бунарску воду која је већ највероватније контаминирана осиромашеним уранијумом. Изненађује неодговорност и незаинтересованост како локалних, тако и републичких власти за здравље и животе овако великог броја људи. Један део становника подножја брда Пљачковица је у још горој ситуацији. Њихово водоснабдевање потиче из природних извора који су на удаљености од око 500 метара од самог центра контаминације. Из резервоара и извора воду су спровели водоводним цевима до својих кућа и користе је за пиће и свакодневне потребе. Према мом истраживању, нико и никада није прикупио узорке воде из њихових објеката, иако су њихови извори врло близу месту контаминације.
Чувар државне имовинеРаде Василев је рођен 26. августа 1973. године у Сурдулици. По занимању је механичар. Власник је сервиса Генерал ауто у Врању. |
Пљачковица је делимично чишћена, то је познато?
– Кад је војска чистила планину, тражила је зрна са осиромашеним уранијумом и одвозила танки слој земљишта са тог подручја на друге локације. Знам и да доста околног становништва није обавештено о присутности осиромашеног уранијума у њиховом комшилуку. Нажалост, јавна је тајна да су сви људи који су били ангажовани на радовима убрзо преминули. Највероватније је неинформисаност и недостатак одговарајуће опреме ове људе одвео директно у смрт.
Тврдите ли да је Врање у великој опасности?
– Прошло је готово 15 година како је осиромашени уранијум расејан по врху брда Пљачковица. Он полако, али сигурно подземним водама силази ка Врању. Нико на то не реагује и не мари. То је оно што нарочито забрињава. Пре само годину дана, једна од телевизија са националном фреквенцијом се подсмевала проблему радиоактивног загађења у Врању, „Врањанци к’о Јапанци“ и разговарали су са полуписменим људима који раде на пијаци. Питање је зашто се са камерама и возилом нису упутили на само место контаминације, пошто је макадамски пут до самог телевизијског предајника који је изградила војска у добром стању.
Д. Ђорђевић – Вести