Крвави бизнис ОВК (5): Из камиона у касапницу
– Након рата, уследила је освета. А онда су почели са померањем људи у Бицај и друга места у Албанији. Било је камионских транспорта медицинске опреме и прибора из Приштине, Ђаковице, Призрена у Албанију. Једна група људи, живих, превезена је преко границе крај Вермице… Друга група је спроведена преко планине Паштрик до Тропоје. Тај пут је био широк само за једно возило, испричао је Унмиковим истражитељима човек који је, како је наведено у извештају те мисије прослеђеном Хашком трибуналу, према сопственом сведочењу био укључен у покопавање Срба у реону Ђаковице, као и у најмање три испоруке затвореника са Косова у северни део Албаније.
Наређење: Не туците их
– Човек из јединице Џавида Елшанија (извор говори да је Елшани командовао 128. специјалном јединицом ОВК обученом у црне униформе) наредио ми је да асистирам у превозу. Речено нам је да идемо у Кукеш, онда Бицај. У првој групи је било 15 или 20 мушкараца. Били су здрави и старосне доби од касних двадесетих до касних четрдесетих година. Били су обични цивили, Срби. Сељаци. Прва група је била из Зочишта, Ораховца, Мушутишта, Љубиџе, Ретимља. Превозили смо их у обичном камиону. Нисмо имали климу или слично. Мислио сам да ће бити убијени, али нам је строго наређено да не повредимо заробљенике, да их не тучемо и да им дамо храну и воду – наставио је овај извор, чије је сведочење, заједно са изјавама још седморице Албанаца обухваћено документом из 2003. године који садржи информације о убиствима и трговини људским органима на Косову.
Он даље наставља, да се све то дешавало у периоду „након убистава из освете“, односно крајем јула или почетком августа 1999. године.
– Испред нас су ишла два аутомобила да се побрину да нас нико не заустави. Седео сам поред возача. До границе смо стигли брзо, за 40 минута. Али, пут на албанској страни је био лош и било нам је потребно два сата да стигнемо до Бицаја. Возили смо до куће на периферији села. Друга група (албанских мушкараца ) је била тамо и одвели су заробљенике у кућу. Тамо је био један човек кога су звали доктор. Албанац са Косова. Људи у кући су поново говорили томе да се не малтретирају заробљеници – наставља он.
Затвор код Кукеша
У извештају Унмика описан као етнички Албанац пореклом из Црне Горе, који је у ОВК служио као командант вода, даље наводи да је други транспорт уследио четири или пет дана касније.
|
– Било је 20 или 25 мушкараца, углавном из Ораховца и Ђаковице. Покупили смо их у близини ауто школе у Призрену. Камион је био тамо када смо стигли. Мушкарци су били истог годишта, здрави. Нисам препознао ниједног од њих. У камиону је било мрачно. Возили смо према граници, овога пута малим путем преко Паштрика. У близини границе смо предали мушкарце другој групи која их је превезла преко Албаније у Тропоје. Након тога су престали да ме користе, али знам од других да се са транспортом наставило бар током 1999. године. Трудили су се да не користе превише пута исту групу људи за транспорт са Косова – закључио је свој исказ истражитељима УН мисије на Косову.
У коментару, истражитељи наводе да је тај Албанац навео да је након тога посетио притвор у близини Кукеша где је „више Срба било затворено“.
– Казао је да је чуо да су затвореницима рађени тестови крви и урина. Рекао је да му је неколико нискорангираних припадника ОВК причало о томе да се Срби користе за вађење органа, а да се процедура обавља негде у централној Албанији – наведено је још у документу.
Ј. Л. Петковић – Вести
КРАЈ