Шеф ЦИА замољен да напусти Берлин

Њемачка је Влада реаговала: највиши представник Централне обавјештајне агенције САД (ЦИА) мора напустити Берлин. Овакве су “увреде” до сада било могуће само према агентима држава попут Ирана и Сјеверне Кореје. Али никако према “савезнику”. Меркелова се међутим – усудила.

У јутарњим сатима, у четвртак, 10. јула, Амбасада САД у Берлину службено је обавијештена да “дотични” ЦИА службеник има напустити Њемачку, што је одговор на посљедњу америчко-њемачку шпијунску аферу.

Неколико сати касније, након формалног протјеривања представника ЦИА-е, којег се зове шефом одјела који управља тајним америчким службама у Њемачкој, стигла је корекција. “Влада је само препоручила његов одлазак, што није исто што и протјеривање”, каже званични Берлин. Али, шта год касније тумачили, ипак је ријеч о нимало пријатељској “молби” прве класе.

Дипломатски гледано, у питању је прави земљотрес. До овога четвртка такав је потез повлачен само према “непоћудним” државама: Ирану или Сјеверној Кореји. Незамисливо према Сједињеним државама. У америчкој амбасади су рекли да су запримили поруку, али нису жељели давати никакав коментар.

Одлука је донесена у рано јутро након “кризних телефонирања” између министра унутрашњих послова Тхомаса де Маизиереа, министра вањских послова Франк-Wалтера Стеинмеиера и шефа Уреда канцеларке, Петера Алтмаиера. Сви су наведени дужносници били разочарани колико су “никакве” америчке реакције, али су били сагласни да Њемачка преко овога не може олако прећи.

У повјерљивим разговорима тројка је најприје продискутовала невјероватну чињеницу да нико Њемачкој није понудио извињење, те да се шеф ЦИА-е, Јохн Бреннан “вадио” на новинаре покушавши се додворити Нијемцима флоскулама о “трансатлантској солидарности”.

Званични Берлин дуго се, (још од прислушкивања телефона Ангеле Меркел) држао повучено, дајући времена Wасхингтону да понуди честито објашњење. Али 10. јула, љутња је очигледно превладала, па је фаза чекања и повлачења званично завршена.

Министар унутрашњих послова Тхомас де Маизиере је одбио коментирати актуелну ситуацију, али је истакао да је већ сумњама у америчко шпијунирање, нанесена “велика и озбиљна политичка штета”.

До сада није поднесен нити један налог за хапшење наводних америчких шпијуна. Но, у свим обавјештајним агенцијама позорност је подигнута на највиши степен.

РСЕ