Крвави бизнис ОВК (4): Отете Албанке за „резервне делове“

категорија Косово и Метохија / дана 10/07/2014 у 5:58 часова /

Када сам направио прву „испоруку“ у Бурел, мислио сам да их (заробљене Србе) тестирају, узимајући узорке крви. И раније сам чуо да узимају узорке крви од затвореника. То ме је збунило. Али након трећег пута знао сам да се нешто друго дешава.

Отишао сам у прву собу те куће јужно од Бурела (где се сумња да се налазила импровизована клиника у којој су вађени људски органи) да попијем мало воде. Било је чисто и осећао се веома јак болнички мирис. Подсетило ме на болницу, знате, болешљиво слатко и припала ми је мука. Желео сам да изађем одатле. Помислио сам како је то била једина кућа где сам доводио људе, а никада нисам никога покупио. То је било у време када сам чуо да други говоре о органима, бубрезима, и турама од куће до аеродрома, део је сведочења у истрази УНМИК-а Албанца, нискорангираног припадника ОВК, о догађајима 1999. и 2000. године.

Препознао кућу страве

У коментару исказа овог сведока у Унмиковом извештају стоји да је навео како је „причао са другим саборцима из ОВК који су обављали сличне испоруке, касно увече и рано ујутру до аеродрома Ринас“. За улазак на аеродром возила су користила задњи улаз. Када су му представљене слике осам различитих кућа у Албанији, он је показао на кућу јужно од Бурела, наводећи да је то место где је имао највише испорука и где је видео ствари које упућују на импровизовану клинику. Извор је био изненађен када је видео да је кућа окречена у бело. Рекао је и да верује да су тела сахрањена иза куће.

У том периоду једном је, по сведочењу, превезао заробљене Србе са Косова до севера Албаније, а обавио је најмање пет сличних „испорука“ затвореника унутар Албаније до приватних кућа у централном делу те државе. Његов исказ обухваћен је документом Унмика који садржи информације о убиствима и трговини људским органима на Косову.

– Четврти пут је био у мају или почетком јуна 2000. У Бурелу ми је С. С. наредио да идем са још једним мушкарцем до Мирдите (регије у Албанији око 30 километара северно од града) да покупим две жене и да их доведемо до куће северно од Бурела где су држали „проститутке“ и Србе. Кућа је била на периферији, око ње две куће, штала и стара кућа. Једном сам тамо видео доктора, мислим да је био Арапин, који се старао о мушкарцима. Покупили смо девојке из Мирдите, и одвезли их у кућу истог дана.

Он додаје да је у то време „чуо да у кући јужно од Бурела имају опрему за ултразвук“.

– Наредног дана ми је речено да возим двојицу Срба и три жене. Мушкарци су доведени са друге локације у близини Пешкопија. Жене, мислим да су биле из Источне Европе.

Позив ОВК

– У транспорт заробљеника укључио сам се у средином августа 1999. године. Позвали су ме неки људи из ОВК. Био сам под неком обавезом да радим то што ми кажу, стоји у сведочењу.

Њих су како сведочи, одвезли у озлоглашену кућу јужно од града.

– Убрзо након тога чуо сам од пријатеља који је исто био возач да су две девојке из Мирдите такође одведене у ту кућу (импровизовану клинику) и коришћене за „резервне делове“. Сећам се да сам био веома несрећан, јер су те девојке биле Албанке. И биле су младе. Први пут нисам знао шта се дешава, други пут сам мислио да је реч о проституцији, али трећи пут када сам схватио шта се дешава био сам ужаснут, и само сам желео да се сакријем. Били су добри војници, али су ме веома разочарали. Мислио сам да воде рат, али је ово је било потпуно нешто другачије, завршава своје сведочење.

Истражитељима је још казао да је након четврте „туре“ свом командиру рекао да је болестан, да има упалу плућа и да мора да оде.

Сутра – КрвавибизнисОВК (5): Послератаосвета

Е. В. – ВЕСТИ