Мирослав Лазански: Руска веза

Невладине организације које у Црној Гори лобирају за улазак те бивше југорепублике у НАТО могу да одахну. Наиме, Подгорица неће бити позвана да се учлани у алијансу на следећем самиту НАТО-а. А то значи – још годиница безбрижног живота, продавања топле воде слуђеном народу, лепих донација од НАТО-а и одређених западних амбасада, плус бројна студијска путовања у Брисел, Вашингтон и Напуљ. А уз све то иду и луксузне просторије НВО у центру града, плус младе студенткиње које су ту, јелте, на пракси, а имају и амбицију да раде у црногорској дипломатији, а то им, наравно, и обећава.

Логично, управо у том миљеу и треба тражити оног подлаца који је генералима НАТО-а пришапнуо како у црногорској обавештајно-безбедносној заједници ради „од 25 до 50 руских шпијуна”. Па је НАТО зато и одложио приступање Црне Горе савезу. Није вредело ни то што је Црна Гора увела санкције Русији због Крима. Стратези НАТО-а не заборављају да је Црна Гора својевремено ратовала у савезу са Русијом против Јапана и да се то у слободним црногорским планинама уз гусле и данас памти. Једном савезник, увек савезник. Стратези НАТО-а читају црногорску штампу. Наравно, не читају они све оне будалаштине о убијеним и пребијеним новинарима – уосталом ко им је крив, зашто нису пазили шта пишу – прочитали су стратези НАТО-а да једно братство тамо у брдима Црне Горе нуди своје велико имање Русији да на њему подигне војну базу и у њој инсталира ракете „искандер”. То је већ озбиљно стратешко питање, јер с тог брда може да се гађа пола Италије, плус полуострво Гаргано, плус америчка Шеста флота. О руским јахтама, које већ дуже базирају у Понте Монтенегру, да и не говорим. Све имају супермодерне радаре домета и до 100 миља, ехосондере, мере дубину црногорског дела Јадрана, неке имају и сонар, па успут, док се уљем намазане старлетице сунчају на палуби – што је обична руска „маскировка”, резервни или активни официри руске Црноморске флоте траже подморнице НАТО-а у црногорском акваторију. Службе НАТО-а су одавно приметиле да неке од тих руских јахти имају и платформу за хеликоптере, неке чак и хангар да сакрију хеликоптер, што наравно није поштено. Те јахте наводно припадају руским олигарсима, а у „Џејнс фајтинг шипсу” су означене као „помоћне руске крстарице”. Страшно, невиђено…

Све то су припадници црногорске обавештајно-безбедносне заједнице одавно знали, али нису о томе информисали колеге из НАТО-а. Што, опет, код неких злобника рађа сумње да су власници НВО, које лобирају за што скорији улазак Црне Горе у НАТО, и неки припадници обавештајно-безбедносне заједнице Црне Горе, заправо „у талу”. Једни непријављују службама НАТО-а тајне активности Црноморске флоте у Црној Гори, НАТО одлаже зато пријем у чланство, НВО и даље добија лову да лобира, а део те ловице иде. Коме?

Какав диван и лак посао. То могу само Црногорци…

(Политика)