Крвави бизнис ОВК (2): Органи у болницу, лешеви у рупу

Извештај Унмика који је та мисија 2003. године предала Трибуналу у Хагу садржи сведочења о убиствима, отмицама и вађењу органа отетих Срба с Косова. Један од сведока, чији се наводи налазе у том документу, говори о томе како је прво превозио Србе у место Кукеш, на северу Албаније, да би му потом било наређено да превезе лешеве. У језивој исповести наводи 23. јул 1999. године, кад је, како описује, камионом отишао у место, 1,5 километар од Суве Реке, где га је дочекала група ОВК предвођења Исметом Тером.

– Овог пута видео сам лешеве умотане у сиву војничку ћебад. Осетио сам мирис крви и знао сам су свежи. Били су оба пола, али углавном мушкарци. Утоварили су лешеве у камион. Када је камион натоварен, непријатан човек из ОВК из кабине камиона ми је добацио:

„Погледај их. Мој брат је завршио у Трепчи. Просули су капорит, прашак који смо користили за дезинфекцију и против смрада. Мислим да то били људи из околине Суве Реке, Гњилана и Ораховца“ – наводи се у сведочењу.

Описује како је рутом којом је раније возио стигао до Кукеша око 12.30, али му је овог пута речено да скрене јужно.

– Кад смо стигли на место видели смо Енвера Цоколија из ШИК-а. До 1991. он је био у српском МУП-у у Приштини. Људи из голфа 2 (који нас је пратио) су истоварили камион. Поново су ставили маске и рукавице. Око 15 рупа је већ било ископано када смо стигли. Два леша у рупу. Било је потребно сат и по времена да заврше – наводи сведок. Описује и да је место било веома удаљено.

– Личило је на Авганистан, само са више дрвећа. Онда смо се вратили у Призрен, а од Призрена до Пећи, где сам оставио камион код људи који су ми га дали.
Исти сведок говори о томе је 2 или 3. августа добио позив за нову „испоруку“.

– Отишао сам у Капишницу, у Пећи. Стари Мерцедесов фрижидер је био тамо. Већ је био натоварен, а на вратима су биле браве и ланци. Исти тим нас је пратио у голфу 2 и истих двоје са мном у кабини. Овог пута сам возио у Морину, па у Тропоје. Иста процедура као прошли пут. Све добро организовано. Гробнице су већ биле спремљене. Овог пута ми је било тешко јер је веома високо у планинама и веома стрмо, тако да сам имао проблем да довезем камион до тамо. Сачекала су нас тројица мушкараца – стоји у извештају Унмика.

Иста особа, која се у извештају описује као нижерангирани припадник ОВК, додаје да не зна колико је тела тада бачено у рупе јер је „био све све време у камиону“.
Иста особа, за коју још стоји да је Албанац са северозапада Косова, испричала је истражитељима Унмика да је најмање два пута возио у импровизовану клинику у Бурелу, где су се, према сведочењима, затвореницима вадили органе. Први пут, у октобру 1999. године, кад је превезао четворо или петоро Срба од Кукеша до куће јужно од Бурела и испоручио их човеку који се звао Бесим Вокши, оперативцу ОВК са надимком Кинез.

– Кућу је описао као традиционалну и прилично велику, подељену на два дела. Такође је казао да је кућа окречена светложутом бојом и да власник није из истог клана као други становници села – наводи се у извештају.

Како стоји даље, друга испорука се десила у мају или јуну 2000. године, када је превезао 20 жена (већином словенског порекла из источне Европе и бившег СССР-а) од локације на северу Албаније до куће јужно од Бурела.

– Сећа се да камион био без прозора и са лошом вентилацијом, и да су отворили задња врата јер се неколико девојака скоро угушило – стоји у документу. Према даљем сведочењу, петоро жена је издвојено из групе и одведено у кућу јужно од Бурела.
– Извор каже да му је касније наређено да испрати возило које је носило делове тела и/или органе на аеродроме Ринас, у близини Тиране. Наређено му је да се врати до куће да помогне да се закопају људски остаци, који су били у црним пластичним врећама.

Ј. Л. Петковић – Вести

Сутра: Крвави бизнис ОВК (3): Срби ме молили да их убијем