Заборављени Крупањ: Већ 40 дана нико не долази и ништа се не поправља

Крупањ – Од прашине и несносног смрада „дишу на шкрге“, гуле зидове натопљене водом, избацују уништене ствари и надају се да ће обећања, добијена пре два месеца, неко почети и да испуњава.

Да ли се чека усвајање закона о обнови, донаторска конференција или нешто треће, житељима Крупња је свеједно – желе само да неко очисти блатњаве путеве, да се ојача корито Ликодре, да се поставе темељи нових кућа, али, пре свега, да им неко покаже да их није заборавио.

Слободана Станића и његову породицу померање тла оставило је без крова над главом које би га, да се догодило током ноћи, можда коштало и живота.

– Поплаве и клизишта срушила су ми кућу. Клизиште ми је са горње стране куће слетело, током дана, негде око два сата. Да је било ноћу, не бих ни био жив – објашњава Слободан.

Гледали, обећавали и заборавили

Каже, долазиле су силне комисије, гледале штету, обећавале, међутим, за сада, ништа од свега тога.

– Време је своје учинило, ево већ 40 дана нико не долази, нико не поправља. Породицу нам чини шесторо чланова – ја, супруга, син, снаја и двоје унучади. Овде немам ништа више да живим. Рекли су да није могуће ово санирати, због клизишта, али ја сам још у неизвесности – разочарано додаје Слободан.

Како је било пре 40 дана, тако је и сада, сагласан је с њим Златомир Пурешевић из крупањског насеља Жарковача. Каже, мало је прочишћен пут како би се могло проћи до кућа у брду, али „слабо се ради, како су обећавали“.

Све стоји, ништа није дирано… Када ће бити? Обећавали су, али ништа још није решено… – додаје Златомир.

Помоћ за сада не стиже, али, сматра Златомир, за сада и није толико потребна, проблем је у ваздуху – не може да се дише.

– Људи су се већ снашли. Неки су у општинским становима, неки код фамилије и пријатеља. Ми који живимо овде, још је и блато, вода и прашина. Ништа није очишћено и сређено. Морамо трпети и чекати. Нисмо у могућности да то санирамо сами – очајава Златомир.

Страх од кише

Снежани Антонић и њеној породици поплаве и клизишта нису уништиле кућу, имали су више среће од свог првог комшије, али ипак су и они морали да се иселе.

Констатује да се нешто ради, али сматра да је за два месеца, колико је прошло од поплава, то једно „ништа“.

– Да ли ће шта бити боље, како ће? Организација је, по мени, на нули – резигнирано каже Снежана.

Према њеним речима, житељи Крупња страхују од сваке капи кише, а подсећа и да овогодишње изливање река у Крупњу није прво, пошто је слично, истина без померања тла, било пре 13 година.

– Важно нам је свима овде у Жарковачи да се утврди речно корито, јер ово је друга поплава. Ова иста поплава је била 2001. и исто ово урадила људима, мало мање катастрофе, није било овог клизишта и блата. И ништа нису урадили са речним коритом. Е сада ћемо видети шта ће урадити – каже Снежана и пита се да ли житељи тог насеља остају на милост и немилост или ће бар речно корито у догледно време бити уређено.

Нема обнове без закона

Председник општине Крупањ Раде Грујић тврди да ће све кренути са изградњом када буде усвојен закон о обнови. Тада би, како каже, требало и да буде регулисано речно корито.

– Када је реч о кућама, тачно је да градња није почела изузев две куће, али чека се закон о обнови, а ми очекујемо да веома брзо после тога почне изградња кућа – рекао је Грујић у изјави Тањугу.

Он је додао да се у овом тренутку асфалтира пут, али „народ као народ, није баш да се не ради ништа“.

– Река се враћа до завлаке у речно корито. Корито ништа није рађјено, изузев онога што је прочишћено. Истина је да је то све мало, али колико ја имам информације веома брзо ће почети регулација реке – истиче Грујић.

Он је додао да житељи Крупња, када је реч о хуманитарној помоћи, немају неке посебне потребне, али да је сточна храна увек добродошла.

– Хране нам треба увек, сточне хране нам треба увек. Гардероба нам више не треба, не знамо више ни шта ћемо с њом. Долази нешто од хране, није у оним количинама, али за очекивати је да јењава – рекао је Грујић.

 Чекамо неку комисију
Време пролази, јесење кише и зима полако се приближавају, а житељи Крупња могу само да верују да ће им ускоро неко дати одговор шта ће бити с њима и да са повлачењем воде није отишло и интересовање градјана Србије за недаће које су их погодиле.

Снежана Антонић сада „чека неку комисију“ и објашњава како због блата, прашине и смрада не може дете од 15 месеци да изведе напоље.

– Чекамо неку комисију, не знамо одакле, само да дође… И када ће доћи, питај бога. Ево, лето пролази, дани пролазе, шта ћемо зими, куда? Ја са троје деце, куда? Шта ћу када киша буде и снег – пита се Снежана

Танјуг