ЦИА са дозволом за убијање
Експерти се питају шта ако Русија присвоји право да шаље беспилотне летелице бомбардере и пошаље их у Украјину, у напад против појединачних непријатеља
Шта би се десило када би Русија послала дронове у Украјину да убија људе за које тврди да су антируски терористи на основу тајних обавештајних података које неће да открије?
Да, стварно, шта када би се Русија понашала као САД и широм планете нетранспарентно слала беспилотне летелице за „циљано убијање” непријатеља?
Ово су питање прво постављали новинари а у управо објављеном извештају о америчким нападима из дронова исто се питају и бивши обавештајци, војни званичници, експерти и политичари из обе главне партије САД: „Како би САД веродостојно могле да осуде Русију за циљана убијања у таквим околностима?”
Специјална комисија је анализирала програм „циљаних убистава” из беспилотних летелица закључивши да, како преноси „Њујорк тајмс”, он може да увуче САД у бескрајни рат а остатку света да пример како да тајно спроводи ликвидације на туђој територији. Рад ове групе тек је последњи апел Вашингтону да коначно објави број војних и цивилних жртава операција из дронова.
Обамино омиљено оружје против терориста, дронови, спас су за америчке војнике који би као регуларни пилоти можда изгубили живот изнад неке од блискоисточних гудура, али су и убиствена „играчка” за цивиле који се нађу у њеној близини. Због великог броја настрадалих грађана, који су у погрешно време били на погрешном месту, као и због кршења међународних правила, може се рећи да је са наоружаним беспилотним летелицама одлетео и добар део америчког угледа у свету.
Према подацима вашингтонског института Њу Америка Фаундејшен, између 2.003 и 3.321 особа је погинуло у нападима америчких дронова у Пакистану између 2004. и 2013. Британски Биро за истраживачко новинарство дошао је до податка да је Обамина влада из овог модерног арсенала убила 2.400 људи, као и да је у Пакистану усмрћено између 416 и 951 цивила укључујући око 200 деце.
Амерички правници гложе се око законске основе „робота” за сејање смрти. Први сматрају да је нови адут савременог ратовања сасвим легалан јер је према америчким законима дозвољено слати дронове у ратне зоне. Извините, када смо објавили рат Пакистану, Јемену или Сомалији, питају се други. Влада одговара да је у рату против тероризма и Ал Каиде, да је тај рат глобалан и да зато она има право на ударе где год се налазе милитанти који прете САД. Осим тога, не постоји светска влада која би могла да овај сејач смрт из ваздуха прогласи незаконитим по међународном праву.
САД овако лове појединце које сматрају опасним за своју безбедност. Прошлогодишњи извештај УН, Амнести интернешенела и Хјуман рајтс воча (ХРВ) истиче да је овај програм арбитрарног лишавања живота крајње затворен за јавност. Постоје три програма, два војна и један у рукама ЦИА. Први је на територијама које влада третира као ратне зоне, попут Авганистана. Други је у земљама са којима САД нису у рату, попут Јемена. Трећи спроводи ЦИА. О њему се најмање зна. Верује се да се углавном спроводи у Пакистану. Неретко је и влади тешко да дође до података где агенција тачно удара и колико људи убија. Поменути биро тврди да ЦИА шаље дрон у Пакистан на свака четири дана.
Оружје против америчких непријатеља – ратна беспилотна летелица (Фото Ројтерс)
За Амнести интернешенел, сви ови напади су „вансудска погубљења” која крше правила ратовања јер „по међународном хуманитарном праву, амерички дронови би у сваком тренутку морали да поштују правило да се цивили разликују од бораца. У случају да није јасно, мора се претпоставити да ту особу треба заштити од директног напада”.
Сведочећи у Конгресу, Роза Брукс, професорка универзитета Џорџтаун, која је учествовала и у раду поменуте комисије, казала је да „када влада сматра да има право да било кад, било где убије било кога на основу тајног критеријума или тајне информације из неименованих извора, то подрива владавину права”.
Ратно право захтева да мете искључиво буду војне, док захтев за пропорционални одговор налаже да се избегавају сви напади који доводе до смрти цивила, односно атак који не би био сразмеран опасности. Обама је, одговарајући на новинарско питање о цивилним жртвама дронова, казао да стално размишља о настрадалим цивилима, али да је његова обавеза да пре свега заштити америчке грађане.
Рат уз помоћ „џојстика” омогућава Америци да се обрачуна са непријатељима и тамо где не жели да шаље трупе. Са друге стране, то ју је увело у никада објављени рат са Пакистаном. Погрешне информације су уобичајене: страдали су и људи који нису имали никакве везе са терористима. Дешавало се да дрон распали непосредно после првог удара и тада убије цивиле који су прискочили у помоћ погођенима или који су кренули на сахрану.
Недавни извештај посебно критикује тајновитост програма и напомиње да, док ликвидира данашње терористе, САД ствара будуће: „Не постоји назнака да је америчка стратегија да се уништи Ал Каида зауздала успон екстремизма сунитских исламиста, спречила оснивање екстремистичких група шиитских исламиста или побољшала дугорочне америчке безбедносне интересе.”
На инсистирање „Њујорк тајмса” и Америчког савеза за грађанске слободе, влада је пре неколико дана морала да скине ознаку тајновитости са документа којим је наређено смакнуће америчког држављанина Анвара ел Авлакија у Јемену. Документ показује да је Министарство правде сматрало да је Авлаки „припадник непријатељских снага”, као и да влада није имала начин да га ухапси и приведе правди због чега је његово убиство била исправна одлука.
Администрација се позивала на то да се у посебним ситуацијама крши опште правило: полицајац пуца на наоружаног криминалца, а ватрогасна кола пролазе кроз црвено светло. Њујоршки дневник није био задовољан објашњењем. Полицајци лаки на обарачу постају предмет истраге и одговарају ако им се докаже претерана употреба силе, док у војсци и ЦИА још нико није одговарао што је погубљење појединаца прерастало у сравњивање села са земљом.
Обама је најавио да ће Пентагон од ЦИА преузети највећи део ових операција као и да ће обелоданити податке о акцијама дронова. Није јасно када би тајни агенти могли да престану са ударима нити када ће јавности бити предочени детаљи. У међувремену, ни војска ни Агенција неће губити време.