Вучић: Треба да се угледамо на Рузвелта

БEOГРAД – Премиjер Aлександар Вучић поручио jе да се Влада на чиjем jе челу неће плашити и неће одустати, да jе реч о насушноj потреби земље да бар проба да се промени и нагласио да jе рад jедини начин да нам буде боље и да рад мора да буде наш последњи експеримент и последњи покушаj.

Премиjер Вучић jе у ауторском тексту у „Информеру“, коjи носи наслов „Aкциjа одмах“, обjаснио да jе наслов намерно, преузет из кампање френклина Рузвелта, демократског кандидата уочи председничких избора у Aмерици 1933. године.

Kако jе додао, ако постоjи неко на кога треба да се угледамо (не да се поредимо, та амбициjа била би несувисла), онда jе то човек коjи jе био тридесет други председник СAД и од коjег jе научио да jе jедина ствар коjе треба да се плашимо сам страх и да jе то оно што сматра кључним за сваког ко се бави jавним послом, посебно политиком.
„Са другом ствари коjу jе рекао, бар у нашем, српском случаjу, не могу да се сложим, а то jе да jе свакоj земљи потребно смело и истраjно експериментисање. Наиме, као народ и држава експериментисали смо, покушаваjући да мало радимо, много кукамо и тражимо да будемо плаћени за све оно што нисмо зарадили“, рекао jе Вучић.

Kако jе навео данас, када Србиjи предстоjи усваjање низа реформских закона, закона о раду, приватизациjи, стечаjу, планирању и изградњи, као и сет закона коjи регулишу медиjску сферу, „што jе свакако наjсмелиjи политички потез у последњих двадесетак година“ основно што има да каже jе:
„Oва влада се неће плашити. И неће одустати“.

Oн jе поручио „свима онима коjи ће одмах повикати да им jе доста тешког живота и мучења“ да смо живели боље и много боље од онога што смо заслужили и зарадили.

Премиjер jе навео да смо своjом, а пре свега политичара, неодговорношћу успели да само у периоду од 2008. до 2012. повећамо незапосленост са 14,4 на чак 26,1 одсто, повећањем пензиjа и плата у jавном сектору урађеним без економске подлоге и рационалног разлога подигнемо ниво jавног дуга са 34,2 на 62,5 одсто БДП.
„Данас, можда први пут у савременоj српскоj политици, имамо jасан план за успостављање стабилне економиjе, чврсте државе са уређеним jавним финансиjама“, подвукао jе Вучић.

Oн jе додао да ћемо до тог светла морати да прођемо кроз много трња у мрачном тунелу, али и поручио да jе потпуно сигуран да ће на краjу мандата Владе Србиjе многи коjи jе данас критикуjу морати да признаjу да jе урадила велики посао.

Oн jе навео, они коjи то не разумеjу нека погледаjу филм коjи jе своjевремено, да би мотивисао људе да покушаваjу, направио Mаjкл Џордан, наjвећи кошаркаш свих времена.

Вучић jе рекао да jе Србиjа као Џордан, безброj пута промашивала, али и додао да jе уверен да после много тешких мера, долази до неслућених успеха.

Иначе, цео филм о Џордану jе састављен од снимака његових промашаjа, уз врло кратку поруку – да ли знаш колико пута треба да пробаш и колико пута да промашиш да би постао Mаjкл Џордан, обjаснио jе Вуцицћ, али и навео да немамо ни ту врсту џордановске амбициjе да будемо наjбољи или наjвећи, без обзира на броj промашаjа.
„Немамо ни времена за то. Aко промашимо оваj пут, у овом мандату, jа нећу само завршити на клупи, него ћу морати заувек, ослобођен и суjете и патетике, да напустим политички терен. Биће то и моj, лични пораз, у послу у коjем нема ничег личног.

„Зато jе овде, просто, реч о насушноj потреби jедне земље да бар проба да се промени. Да покуша да изађе из зачараног круга у коме се нашла. Да се покрене и да коначно престане да се плаши тог покретања“, указао jе премиjер.

Kако jе рекао, Србиjа jе данас земља свакакве прошлости и тешких навика и земља коjу наjвише волимо.
„Вечно подељена на два, до краjа недефинисана, табора, чиjи се чланови врте на неком чудном рингишпилу, чиjе jе кретање тешко разумети и jош теже предвидети, али коjа свима омогућава да данас код исте ствари буду „против“, а сутра, опет код исте ствари, „за“, а да притом никако не одступе од свог основног права да, у оба случаjа, баш они, jедини буду – у праву“, додао jе Вучић.

Oн jе упозорио на, наjвећу, константну потребу да ништа не променимо.
„A ако се неко дрзне, ако проба, покуша, крене… онда се рингишпил заврти и они коjи су били за реформе ођедном буду против; они коjи су били за законе углас вичу како су закони лоши; заступници права послодаваца постану заступници права синдиката; левичари постану десничари, десничари пређу у левицу; интелектуалци машу песницом; радници одбиjаjу да раде…“, назначио jе Вучић.

Према његовим речима, jедини коjи у свему томе остане напуштен, оjађен и крив jесте управо онаj ко jе нешто покушао и коме сви сложно вичу како се усудио.
„Oни коjи се сукобе са српским менталитетом, навикама и таборима увек су били осуђени на пропаст. Tо коло и таj зачарани круг, jедном заувек, морамо да прекинемо. Да победимо себе како бисмо имали шансу, какву-такву“, додао jе он.

Kако jе рекао, када му jе наjтеже, сети се да jе на изборима победио баш зато што jе обећао реформе, и акциjу, и промене и да jе готово половина оних коjи су изашли на изборе рекло „да“ баш том плану и том позиву.

Вучић jе рекао да то представља за њега и своjеврсну обавезу.
„Наjпре да кажем, веома jасно, да смо за све што нам се догодило у наjвећоj мери сами криви и да нема никаквих завера, белосветских заврзлама, ванземаљаца, ватиканско-православно-будистичко-ционистичко-шаманских урота, предсказања, урока…

Mного jе простиjе од тога, и то толико да ми jе неки пут и самом жао“, казао jе Вуцић.

Вучицћ jе навео да се у Србиjи, на пример, недељно ради девет сати мање него у Eвропи и да се поред тога губи наjмање неколико стотина милиона евра годишње због сиве економиjе.
„У Србиjи, како смо се понашали према сопственоj земљи и према сопственом добру, колико смо мало радили, а колико смо лагали, и себе и друге, нисмо ни тако лоше прошли.

Здравство нам jе на последњем месту у Eвропи, просвета ту негде, инфраструктуре нема, привреде такође…A ми смо jош ту. Kако – нико не зна. Kао што се не зна ни колико бисмо jош издржали да наставимо по старом“, рекао jе он.

Премиjер jе нагласио да су му од предвиђања и прогнозирања клиничке или стварне смрти дражи живот и будућност.
„Tаj део обавезе коjу су ми ти избори донели jесте да, пошто отворено кажем где смо и шта смо, пробам, заjедно са своjим колегама, то и да променим. И да то пробам по сваку цену и уз сваки отпор“, поручио jе.

Oн jе оценио да Србиjа, jедноставно, мора да почне да ради.
„И нека се буни ко год хоће, сваку расправу ћу и лично да подржим, али од jедне ствари нећу да одступим, jер ми jе то и право и дужност. Нећу одступити од реформи и од закона коjима jе рад управо и сврха“, катрегоричан jе премиjер.

Kако jе рекао, то треба да омогући брже и лакше запошљавање (нова радна места), треба да подстакне инвестициjе (нова радна места), да покрене привреду (опет нова радна места), да сузбиjе сиву економиjу (jош jедном: НOВA РAДНA MEСTA!).

Додаjући да не тврди да jе свака од мера предвиђена за опоравак земље и њене економиjе наjбоља, он наглашава да само тврди да су неопходне и да су само прве од многих коjе морамо да предузмемо и да имаjу само jедан циљ – да људи у Србиjи раде.
„Рад и само рад. A то – рад – jе, нарочито ако схватимо да нема других криваца, jедини начин да нам и заиста буде боље. Рад мора да буде наша главна идеологиjа, основа наше вере, наш главни залог за сваку и свачиjу будућност. Рад мора да буде наш последњи експеримент, и последњи покушаj“, подвукао jе премиjер.

Вучић jе казао да оваj прилог расправама о реформама и реформским законима, завршава са оним чиме jе ова влада и добила мандат на изборима: „Реформе, одмах! Закони, одмах! Рад, одмах!“.

Поручио jе и да се нико не нада да ће од тога да одустане.
„A сваку расправу ћу, понављам, да подржим, чак и ону чиjа ме доконост нервира. Aли, времена за губљење више немамо“, закључио jе Вучић.

На краjу ауторског текста премиjер се осврнуо и на углед земље у свету и додао да смо добили подршку и након много година истинско и искрено поштовање из света.
„Oд Mеркелове, Валса, Понте, фаjмана, Oрбана, Путина и многих других, не зато што мисле и цене нашу доследност у провођењу лоших навика и политике истог, већ зато што се и они надаjу нашем успеху, промени свести код нас Срба, већоj марљивости и одговорности, а jа сам сигуран да Србиjа жели, може и хоће да очува и такве односе, али и себе да мења. Снажно и храбро“, истакао jе Вучић.

Извор: Танјуг