Руси у Славјанску: – ДРЖИМО СЕ РЕЧИ ПРОРОКА, ПРОТИВ НАС РАТУЈЕ ВАТИКАН (видео)

Очарала нас је просвећена Европа… Тамо су обновљене паганске гадости које су већ биле искорењене из света; отуда су се шириле и дошле и код нас. Примивши овај адски отпад заборавили смо сами себе… Западом нас је кажњавао и кажњава Господ, а ми то не осећамо… Заглибили смо до гуше у западном блату и све нам је добро. Имамо очи, али не видимо; имамо уши, али не чујемо; срцем не разумемо. Господе, помилуј нас! (Свети Теофан, затворник Вишински)

После „примирја“, које је украјинска хунта искористила за припрему напада на народ области Донбаса, дошло је до хуманитарне катастрофе у овој области. Борци Новорусије су у обручу у граду Славјанску, који украјинска војска напада несразмерно већом силом. Украјинска хунта не преза од употребе силе према цивилном становништву, јер се нада да на тај начин обесхрабри и уништи вољу за отпором. Министар одбране Доњецка и бивши добровољац у рату Босни Игор Стрелков се обратио јавности, говорећи да је ово можда његово последње обраћање.

Разорени породични домови и цркве у Новорусији.

Зашта и против чега се бори народ Донбаса? Недавно је објављен видео у коме борци Новорусије говоре да су њихови непријатељи „Ватикан, расколници и јеретици – сви издајници Христа“. Притом се борац и публициста Алексеј Добичин позива на сведочанства и пророштва светитеља православних, говорећи да је све већ о овом рату изречено кроз уста ових богонадахнутих људи.

Речи руских православних стараца:

1. Малорусија-Белорусија-Русија – Света Рус

„Како не смемо делити Свету Тројицу Оца и Сина и Светога Духа- то је Један Господ Бог, тако не смемо делити Русију, Украјину и Белорусију- оне су заједно Света Рус“. Преподобни Лаврентије Черниговски (22. августа 1993. године прибројан светима од стране УПЦ-МП) Још је свети Лаврентије у разговору са архимандритима Теофаном и Никифором, и са својим ближњима, упорно говорио озбиљно упозоравајући: „…наше основне речи су Русија и руски. И нарочито је важно знати и памтити и никада не заборављати да се догодило крштење Русије, а не крштење Украјине. Кијев- то је други Јерусалим и град-мајка осталих руских градова. Кијевска Русија била је једно са великом Русијом. Кијев без велике Русије и одељен од ње  незамислив је у било којем и било каквом случају.“

„У Пољској се налазила тајна жидовска престоница. Пољаци су натерани да ратују против Русије. Када су освојили један њен део, с њим су освојили и православне манастире, цркве и свештенике. Православни свештеници и народ нису могли самостално обављати никакве службе. Православни су угњетавани и прогоњени на све стране како би се покорили Пољској, римокатолицизму и унији. Нису им се допадале речи Русија и руски, па су због тога почели освојене руске земље да називају Малорусијом. Затим су се сетили да и у тај назив садржи реч Рус, па су је назвали Окрајина. Реч окрајина (периферија)- то је поразна и понижавајућа реч! Каква периферија? Зашто и због чега тако, када се иза ње налазе друге државе?! Касније су озаконили реч „Украјина“ и „Украјинци“, како бисмо добровољно заборавили своје руско име и заувек се одвојили од Свете и Православне Русије“.

Бомбардовање украјинске хунте читавих насеља уз мноштво цивилних жртава, међу којима је и велики број деце.

2. Цео свет ће се зачудити безакоњу кијевског митрополита и биће у страху

„Баћушка нам је говорио да ће, када дође до ослобођења, бити подизане нове цркве и манастири, обнављаће се, сва лажи-учења подићу ће се заједно са демонима и безбожницима (римокатолици, унијате, самозвани Украјинци и остали) и подићи се у Украјини против Православне руске цркве, њеног јединства и саборности. Ту јеретичку групацију подржаће безбожничка власт, а затим ће од православних отимати храмове и победиће верне. Тада ће кијевски митрополит (недостојан свога звања) заједно са својим истомишљеницима архијерејима и јерејеима снажно уздрмати Руску цркву. Цео свет биће изненађен његовим безакоњем и биће у страху. Сам ће изабрати вечну погибао, као и Јуда. Но све те замке лукавога и сва лажиучења нестаће из Русије, и биће једна Црква руска православна“. – Св. Лаврентије Черњиговски

Преподобни Теодосије, кијево-печерски игуман, писао је да ми не треба да хвалимо туђу веру и да се ни у ком случају не уједињујемо са римокатолицима и не остављамо своју православну веру. „Они који одлазе у раскол и јерес нису достојни милости Божије и велики су грешници, који не желе да знају за речи: ‘Верујем у Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву!’ И да је Православна црква Тело Христово (зар се Тело Христово може разделити?), и на крају, Црква је нешивени хитон Господњи (који се не сме, како је то урадио Арије, поцепати). Они заборављају да је Један Бог, једна вера, једно крштење.

Господ Исус Христос је саздао ону Цркву (не цркве), којој ни врата адова неће одолети. Само је једна Црква православна, света, саборна и апостолска. Друге, које себе називају црквама нису цркве, већ ђавољи кукољ међу пшеницом и ђавоља скупина“.

„Намећу у Цркви екуменизам, биће много покатоличавања у Русији. Смислиће неки трик како то да ураде, а у Тули ће остати свега два-три истинска свештеника; молимо се да буде макар један.“ (Схиархимандрит Христофор)

„Доћи ће такво време, да ћете се причешћивати у катакомбама. Треба за та времена припремити вино, просфору, брашно. Неће бити ниједног руског храма. Римокатолици ће присиљавати људе да иду у храмове, а они који то не буду желели биће гоњени. Не смемо одлазити у те храмове, а уколико будете ишли, биће потребно да пролијете много суза, како би вам Бог опростио.“ (Схиархимандрит Христофор)

Висока јерархија у бившој Украјини посећује рањене ратнике украјинске хунте, истовремено не посећује и не теши њихове цивилне жртве. На слици је Митрополит белоцерковски и богуславски Августин.

„Покатоличени ће имати потпуну надмоћ, Цркву ће водити у мрзост опустошења. Наступило је њихово време. Носиће православне одежде, али како би завели стадо, а не сачували га.“ (отац Антоније, из књиге свештеника Александра Краснова)

Додајмо на крају да је у Новорусији која војује свој одлучан бој, као и у самој Цркви на подручју бивше државе Украјине све израженија подела по питању односа према устаницима. Ниже свештенство има симпатије према устаницима, док је велика већина епископа отворено на страни кијевске хунте. Притом, један део епископа калкулише да не би изгубили храмове, а други, мањи део подржава хунту из искреног украјинског нацизма. Шта је од тих двеју ствари горе – ћутати о истини да би се сачували храмови или постати припадник нације коју је створио Ватикан, Бог зна.

У самој Цркви, међу свештенством, биће на хиљаде латиномислећих рушитеља православља. Иако ће имати изглед побожности биће другог духа и људи ће напуштати храмове; они ће бити обновљени и уређени, али пусти. Понегде само сијаће светлост истинске светости и привржености духу отачке вере. Нико неће моћи да се оправда говорећи: ‘Господе, тражио сам и нисам нашао!’. У мраку безверја и безакоња широм целе земље моћи ће да се пронађу места на којим гори пламен истине. Право свештенство биће прогањано, подвргнуто свим врстама хуле, а слуге сатанине неће се либити ни убијања, акоод Бога буде дато праведницима да понесу венац мучеништва. Биће много мученика последњих времена! (отац Антоније, из књиге свештеника Александра Краснова)

Погледајте таакође: ЈЕРАРХИЈА ЦРКВЕ У УКРАЈИНИ ИЗДАЛА НАРОД

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“