Запад ратује због албанских избеглица, а руске су „туристи који обилазе баке“

Наиме, она је прво изразила сумњу у тачност извештаја Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице, а затим је на прилично увредљив начин оценила – да лица која у последње време прелазе из Украјине у Русију нису избеглице, већ су то, како се дословно изразила, „можда само људи који посећују своје баке, и одмах затим се враћају натраг“. Међутим, да се ипак не ради ни о каквој изненадној најезди туриста, нити о непрегледним колонама људи који долазе у Русију „само да тетки однесу лек“, потврдило је ових дана руско Министарство за ванредне ситуације, објавивши најновије податке о броју избеглица, којих до сада има 20.000 званично регистрованих, и најмање још три пута толико оних који се нису регистровали, што значи да тренутно на територији Руске Федерације има око 80.000 избеглица из Украјине, а тај број се сваким даном све више повећава. Због таквог масовног прилива невољника који беже од рата, по читавој земљи је отворено 250 пунктова за прихват избеглица, који се затим распоређују у 44 региона у унутрашњости Русије, где им се обезбеђује привремени смештај, а за њихов транспорт из угрожених подручја се организују специјални возови и авионске линије.

Дакле, већ из ових неколико драматичних података се јасно види да не може бити ни говора о безбрижним туристима који су дошли са фотоапаратима и лежаљкама, како је то претпоставила Џен Псаки, нити о десетинама хиљада брижних унука који су дошли да обиђу старе баке и деке, како је то изјавила друга представница Стејт департмента, него се очигледно ради о људима који у Русији траже спас од ратног вихора. Па ипак, оно што је најзанимљивије, то је чињеница да западни политичари нису увек тако равнодушни према избеглицама. Али наравно, само у случају ако то нису ни руске, ни српске избеглице, него на пример – албанске. Тако је Медлин Олбрајт, бивша шефица америчке дипломатије, у својим мемоарима објаснила да је њен немачки колега Јошка Фишер у време бомбардовања Србије припремио нацрт текста ратних циљева Северноатлантског војног савеза, који је уз америчке корекције касније усвојила цела алијанса, а он је гласио: „Срби напоље, НАТО унутра, албанске избеглице назад”.

И у томе је изгледа сва суштина погледа на свет западних дипломатских представника, од Медлин Олбрајт, па све до данашњих портпарола Стејт департмента, који примећују избеглице тек у оној мери у којој им то одговара у контексту геополитичких интереса. А све остале избеглице, као на пример српске и руске, су изгледа по њиховом мишљењу само – „last minute“ туристи који воле јефтина путовања у непознато.

Ратко Паић – Глас Русије