У затвору због борбе за кућни праг!

Хрватска полиција на граничном прелазу Бајаково ухапсила брачни пар Томашевић, пензионере Мирјану и Момчила. Више од две деценије покушавају да врате отету кућу у Водицама код Шибеника

Запањени су били Мирјана и Момчило Томашевић када их је пре два дана зауставила хрватска полиција на граничном прелазу Бајаково. Ту их је задржала неколико сати, док није стигла марица и, одатле, поново су их сатима возили, назад, до Шибеника, где су их затворили. А да ово двоје старих људи (обоје пензионери) нису ни знали зашто су задржани на граници. И зашто су, данас, у затвору.

Њихов син Ален Томашевић, који је вест о хапшењу родитеља сазнао од сестре са којом су се Мирјана и Момчило враћали из некадашњег завичаја у Далмацији – нема дилему…

– Све су нам узели, сад желе и животе – каже нам.

– Моји родитељи су стари, одавно у пензији коју су зарадили као просветни радници. Страхујем за њих. Могу ли поднети ово, ко зна које малтретирање по реду због чега су и оболели.

Ален Томашевић подсећа да су његови родитељи више од 20 дана боравили у Далмацији. Тамо су, у Водицама код Шибеника, покушавали да распитају „шта још могу да учине како би вратили отету имовину“. Да после 23 године безуспешног доказивања пред хрватским судовима, поново ставе до знања да им је ускраћено основно људско право – право на имовину. Али, „зарадили“ су затвор.

– Нема сумње да су надлежни знали за боравак мојих родитеља у Хрватској, али им је, очигледно, било потребно спектакуларно хапшење на граници… Исто тако да их врате у Шибеник, у марици, упркос молби сестре да ће их она аутомобилом вратити.

Томашевићи су полицији понудили да на Бајакову оставе и пасоше, док се у Шибенику не разјасни зашто их и по ком решењу хапсе.

– Не. Чекао се полицијски комби из Шибеника, да се двоје старих људи стрпа у возило и пред очима ћерке и унука возе сатима до затвора… Тамо су им рекли, а они су у једном дозвољеном телефонском разговору са ћерком, пренели да су „осуђени у одсуству“.

Ален Томашевић не зна колико је трајање затворске казне, а могући одговор налази у прошлогодишњој посети родитеља Водицама. Тада су заједно најавили и дошли у отету кућу. Ален је изашао на терасу и викао: „Комшије вратио сам се својој кући“.

– И тада су нас сво троје привели, али убрзо и пустили. Рекао сам у полицијској станици: доћи ћемо опет. И долазићемо све док нам не вратите отето. И борићемо се до последње трунке снаге. Изгледа да су сада ударили и на ту, последњу трунку.

НЕЋУ ОДУСТАТИ

– Верујем да и мене чека судбина родитеља уколико се поново упутим у Водице. Ја тамо не тражим туђе. Тражим наше. Кућу. Плац. Успомене. Али, ја нећу одустати. Ићи ћу до краја.

ПОРУКА СВИМ СРБИМА

– Хапшење мојих старих родитеља није опомена само нама Томашевићима – каже син Мирјане и Момчила. – Ово је опомена и другима. Србима који се боре да у Хрватској врате узурпирану имовину.

Новости