Писмо „Ћирилице“ Дирекцији за електронску управу

категорија Вести из Србије / дана 04/07/2014 у 9:56 часова /

Српско Удружење Ћирилица Београд је послалo писмо следеће садржине Дирекцији за електронску управу – Министарства државне управе и локалне самоуправе којем се захваљујемо на брзом и језгровитом одговору, а то је да ће предлози бити узети у разматрање.

У питању су коментари на јавно објављени Нацрт документа „Смернице за израду веб презентација органа државне управе и јединица локалне самоуправе в 5.0“ где смо написали следеће писмо.

Поштовани,

Од наших сарадника добили смо информацију да ће на данашњи дан 03. јула 2014. године бити одржана јавна расправа поводом Нацрта документа „Смернице за израду веб презентација органа државне управе и јединица локалне самоуправе в 5.0.

У вези са тим шаљемо Вам наше примедбе у вези са тачком 3.3 која се односи на језик и писмо презентације, а у светлу поштовања Устава, односно члана 10 истог који се односи на језик и писмо у Републици Србији.

Наиме, у односу на горе наведени став о поштовању Устава молимо Вас да се водите њиме када будете доносили крајње закључке у смерницама.

У складу са горе наведеним, наше мишљење је да интернет презентације органа државне управе и јединица локалне самоуправе обавезно требају да буду на српском језику и на ћириличком писму.

Сходно томе сматрамо да почетна реченица треба да гласи:

Веб презентације органа државне управе и јединица локалне самоуправе израђују се на српском језику и ћириличком писму.

Такође смо става да интернет презентације могу да имају подршку више алфабета (ћирилично за српски језик, а остала према језицима, са могућношћу избора). Српска верзија интернет презентације и на осталим језицима треба да су идентичног садржаја.

Интернет презентације органа државне управе и јединица локалне самоуправе могу се израдити и на језику националних мањина у складу са језицима који су у службеној употреби на територији која обухвата седиште органа, уколико се располаже техничким и финансијским средствима за објављивање и редовно ажурирање ових верзија веб презентација.

Препоручује се да презентација поседује и верзију на најмање једном страном језику. Наиме, веб презентација израђена на страном језику треба да буде идентична интернет презентацији израђеној на српском језику, али може да садржи делове који су прилагођени потребама корисника са другог говорног подручја.

Претрага на презентацији по кључним речима треба да буде омогућена на језику и писму верзије интернет презентације на којој се посетилац у том тренутку налази.

Обавеза је да се сав садржај презентације уноси на ћириличном алфабету, а да се омогући транслитеризација и генерисање на другим језицима. На тај начин ће се избећи неразумевање страних речи написаних у оригиналу, нпр. на енглеском, француском, руском или кинеском језику, као и недоследности у погледу идентичности садржаја на оба алфабета.

Образложење предложених измена

Први разлог предложених измена је као што смо већ навели доследно усаглашавање са чланом 10. Устава Републике Србије којим је уређено да је у службеној употреби у Србији српски језик и ћирилично писмо. Наведеним изменама доследно се уставна норма уграђује у Нацрт тако да се избегава двосмисленост тумачења. Наведеним изменама се доследно поштује и Закон о службеној употреби језика и писма.

Латиница (Гајева латиница, гајевица) је ортографски хрватска латиница и по међународном стандарду ISO 12199 (Alphabetical ordering of multilingual terminological and lexicographical data represented in the Latin alphabet ) међу језицима који користе латинична слова не наводи се српски језик. Пошто је Хрватска регистровала хрватски језик својом латиницом (која се и даље неслужбено користи у Србији у правно необавезујућим, неслужбеним, ситуацијама), све што се напише на таквој гајевој латиници се књижи као хрватска културна баштина. Ушавши ове године у Европску унију Хрватска је тамо регистровала свој језик и писмо на основу члана 12 Устава Хрватске. У информационим технологијама по међународној пракси, језици се означавају само по њиховом називу, јер ту важи правило један језик – једно писмо. И тако све што се постави у електронској форми на латиници (хрватској) у свету информационих технологија се такође третира да је написано на хрватском језику, а само што је написано на ћирилици (српској) сматра се да је написано српским језиком. Из тих разлога тек се предложеним изменама Нацрта пружа пуна подршка српским произвођачима и српској индустрији да буду препознатљиви у свету.

Разлог за предлог измене је и препорука Заштитника грађана Републике Србије (дел.бр. 21306 датум 7. 11. 2011. Заштиник грађана Републике Србије) која се може наћи на адреси http://www.ombudsman.rs/attachments/1558_CIRILICA%20(2).doc и којом се

УТВРЂУЈЕ

Закон о службеној употреби језика и писама (у даљем тексту: Закон) не обезбеђује све потребне начине и мере за остваривање Уставом утврђене обавезе на службену употребу српског језика и ћириличког писма у органима, односно организацијама које врше јавна овлашћења.

Надзор над применом Закона и остваривањем обавезе државних органа да у раду примењују службену употребу српског језика и ћириличког писма у надлежности је министарстава, која не располажу потребним капацитетима за остваривање ове надлежности.

Законом о службеној употреби језика и писама нису прописане казнене мере ако орган, односно организација која врши јавна овлашћења не примењује и не спроводи службену употребу српског језика и ћириличког писма у складу са Законом.

С обзиром на утврђено, Заштитник грађана упућујe Министарству за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу

ПРЕПОРУКУ

Како би се остварила доследна примена Закона, а у циљу остваривања обавезе органа, односно организација које врше јавна овлашћења у примени службене употребе српског језика и ћириличког писма, потребно је да се обезбеди:

– Делотворно вршење надзора над применом Закона;

– Потребне мере које ће се примењивати према органу односно организацији која врши јавна овлашћења ако не поступа у складу са одредбама Закона, којима је регулисана службена употреба српског језика и ћириличког писма.

Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу обавестиће Заштитника грађана, у складу са чланом 31. ставом 3. Закона о Заштитнику грађана, о предузетим мерама неопходним за спровођење препоруке најкасније у року од 60 дана, односно о разлозима због којих, евентуално, није поступио по препоруци.

С поштовањем, Управни Одбор

Српског Удружења Ћирилица Београд

У Београду,

03. јула 2014. године

Још једном се захваљујемо љубазним службеницима из Дирекције.