Вирус западног Нила стиже до Саве и Дунава
У барама и муљу који су остали после поплава енормно се размножавају комарци и прете да двоношцима загорчају лето. Убоди тих крвопија нису само непријатни већ и опасни због болести које преносе.
Вирус западног Нила стигао је до наших простора пре неколико година, лане су од њега у Србији умрле 32 особе,а званично је пријављено 238 оболелих. Број инфицираних сигурно је знатно већи, али за ту грозницу је карактеристично да се инфекција углавном одвија без симптома или су они толико благи и неспецифични да нико и не помишља на то да је то неко егзотично обољење. Тежи облик болести, менингитис или енцефалитис, који захтева болничко лечење, развија се код једног од 150 до 200 убодених. Вирус западног Нила доказан је пре две године јер су постали доступни тестови, што не значи да га није било и раније.
Међутим, стручњаци упозоравају на то да је могуће да се јаве и неке инфективне болести које су биле непознате на овом поднебљу, као и да су се вратиле неке старе које су биле искорењене. С најездом комараца и глобалним отопљењем јавио се страх од многих болести које они преносе, као што су денга, жута грозница, чикунгуња грозница… а од старих болести на које смо заборавили, на пример, маларија. Денга и чикунгуња грозница нису регистроване у Србији, али је денга регистрована у Хрватској и Француској, а чикунгуња у Италији, што указује на то да се могу појавити и код нас. Инфектолози сматрају да није дилема да ли ће појединих инфективних болести бити, само је питање времена кад ће се оне појавити.
Кенијска грозница, која се јављала у срцу Африке, недавно дијагностикована код оболеле стоке у Шпанији и на југу Италије, а и у Холандији, Белгији, Немачкој. По истраживањима у јужној Африци, поједини инсекти, који су и код људи и код стоке тог поднебља изазивали грозницу, последњих година примећени су и 90 километара северније.
Побећи од комараца не можемо, али се можемо заштитити да бисмо њихове убоде свели на минимум. Треба избегавати боравак напољу, бар док се не спроведе акција запрашивања, а треба избегавати и периоде када комарци највише убадају, а то је сумрак или рано јутро. Непокривене делове коже треба мазати средствима која одбијају комарце. Кућа се од комараца може заштитити стављањем мрежица на прозоре, али и средствима за уништавање комараца. А устајала вода у подрумима и бурадима нарочито је погодно станиште за размножавање комараца.
Извор: Дневник