Братски позив Томиславу Николићу

Ми, светосавски националисти из Србског Образа и СНП Наши, позивамо Томислава Николића да без одлагања поднесе оставку на дужност председника Србије, након најновије срамоте коју је на Видовдан нанео и себи и читавом српском народу, и да са искреним покајањем затражи опроштај од свих Срба које је издао, изневерио, преварио и продао!

Своју недостојност да обавља највишу и најодговорнију дужност у држави Србији, Томислав Николић је до сада безброј пута показао, нарочито од тренутка када је издао и непријатељима продао свог политичког оца, др Војислава Шешеља, па све до бесрамног учешћа у доношењу и спровођењу такозваног „Бриселског споразума“, чиме је отворено погазио Устав Србије над којим је положио заклетву.

То нипошто није први случај Николићевог кривоклетства. Претходно је погазио заклетву четничког војводе, па заклетву народног посланика Српске радикалне странке, па ону чувену јавну заклетву на митингу „Косово је Србија“ („Тако ми Бога, нећу се смирити док Косово и Метохија не буде под контролом Србије“). А неиспуњеним обећањима којима је обмањивао наш народ ни броја се не зна.

Међутим, оно што је још страшније од саме издаје јесте покушај да се она оправда и представи као наводна „нужда“ и „национални интерес“. Тада национални издајник коначно постаје морална и људска сподоба, апсолутно незаинтересована за отаџбинске циљеве, потпуно неспособна да испуни своја раније дата обећања и да прихвати и понесе одговорност за страшне последице свог политичког деловања.

На челу Србије могу да буду мање или више способни политичари, ових или оних идеолошких опредељења, али никада и нипошто бескрупулозни и бестидни издајници!

Због свега тога, ми из Образа и Наших смо поносни на своје саборце који су на Газиместану, заједно са другим родољубима, на делу показали поменутом издајнику како се не исплате ни пуни евро-џакови Јудиних сребрњака — јер се издаја увек на крају плаћа оном најстрашнијом, праведно заслуженом ценом.

То, да издајник српског рода и светог Косова хладнокрвно стоји испред речи Лазареве клетве и да притом не осећа сву трагикомичност своје ситуације (него се чак пореди са Честитим Кнезом) то смо видели сада, на Видовдан 2014. године. Али смо, исто тако, видели и сву ону збуњеност и непријатност на лицу издајника, коначно суоченог са правом истином о себи. Ни наручени аплаузи из првих редова, ни бројно обезбеђење (од сопственог народа), ни одговарајућа подршка Европске уније и шиптарских крволока, ни страначке удворице нушићевске партије на власти, ни сам господар Вучић, ни лично Нечастиви, нико и ништа не може да помогне нововековном отелотворењу Вука Бранковића да се српском народу представи као Кнез Лазар (или Милош Обилић). То не може ни уз свесрдну помоћ свих медијских пропагандних машина света, што у овом тренутку још увек држе на површини и у власти своју послушну марионету која се одазива на име Томислав Николић.

Ми позивамо Томислава — бившег четничког војводу, бившег радикала, бившег Шешељевог кума и заменика по његовом одласку у Хаг, бившег писца књиге „Војислава Шешеља за председника“, бившег човека (јер се човек, за разлику од говечета, држи за реч, све док је има), бившег средњошколца (који је сад стекао мастер, а можда и докторат), бившег Србина — да се покаје, врати све ордење (а посебно црквено) које је до сада добио, клекне пред Христом, пред својим кумом, пред народом и пред јуначки погинулим саборцима из редова радикалских добровољаца и да искрено затражи опроштај за своје грехове.

Није то лако, али је вечни боравак у паклу много гори и страшнији од свега.

Покај се, Томиславе, и врати тамо одакле си пошао када те је твој кум Војислав (да, онај кога си издао и на помен чијег имена трзаш лице и склањаш поглед) уздигао из масе и дао ти прилику коју си овако језиво прокоцкао и изневерио.

Остави место српског председника некоме другом, јер га ти не заслужујеш.

У противном — заједно са својим саучесницима Александром Вучићем и Ивицом Дачићем — остаћеш упамћен у српској историји као најсрамнији и најнеморалнији вођа кога је Србија икад имала (укључујући ту и комунистичке главешине и турске удворице).

У то више нема никакве сумње.

Можеш ли мирно да спаваш?

Имаш ли снове у којима ниси никог издао?