Хепатитисом заражено три четвртине људи, а да то и не знају!?

Хепатитис је веома заразан вирус, а обичан одлазак код педикира или стоматолога може да буде узрок заразе! Иако се веома лако шири, веома је тешко открити га!

Ову болест чини опасном то што највише заражених и не зна да су инфицирани. А од оних код којих инфекција пређе у хроничну, скоро 75 одсто и даље није свесно болести, јер нема симптоме. Не само да ова, на почетку блага болест може да изазове цирозу јетре и карцином, већ пацијенти са овом инфекцијом преносе вирус даље.

Хепатитис Б је високо заразан – довољно је 0,00004 мл крви да бисте се заразили. Веома се лако размножава и брзо достиже велике концентрације у крви.

– Ако дође до повређивања контаминираном иглом, скалпелом или неког другог контакта са зараженом крвљу, ризик да ћете добити хепатитис Б је већи од 30 одсто – каже за „Новости“ професор др Драган Делић, директор Клинике за инфективне и тропске болести. – Преноси се пре свега сексуалним контактом, око 50 одсто заражених се инфицира на овај начин. Такође, могућа је зараза путем контакта са крвљу, током медицинске и стоматолошке интервенције, после пирсинга, тетоважа, педикира, маникира. Могућ је и вертикалан пренос, са мајке на дете, најчешће током порођаја.

Када дође до заразе и акутне вирусне инфекције јетре, чак више од 60 одсто пацијената нема јасне симптоме: мучнину, повраћање, таман урин, жутило беоњача. Зато ти пацијенти „на ногама“ прођу инфекцију, не знајући да су заражени. Ако ни после шест месеци вирус није елиминисан из јетре, реч је о хроничном хепатитису Б. У тим случајевима, имуни систем није био у стању да елиминише вирус и он остаје у јетри.

– Проблем је што се чак и хронични хепатитис Б најчешће јавља асимптоматски – додаје др Делић. – Наша јетра има солидну резерву, довољна нам је трећина њеног капацитета за све функције организма. Додатни је проблем што су особе са хроничном инфекцијом хепатитиса Б заразне и могу даље да шире инфекцију, потпуно несвесни своје болести. Ова болест јетре је подмуклог тока, јер пацијенти дођу код лекара тек са првим симптомима, а тада је углавном инфекција прешла у цирозу јетре.

Срећом, не завршава се сваки хронични хепатитис Б цирозом јетре. Отприлике сваки трећи оболели са хроничним хепатитисом Б добије цирозу. Осим цирозе, може да дође и до формирања тумора јетре, који је један од 10 најчешћих у људском организму.

Др Делић наглашава да се проблем са хроничном инфекцијом може лако уочити анализом трансаминаза у крви. Наш саговорник сматра да би веома корисно било да лекари у примарној здравственој заштити, када узимају биохемијске анализе пацијената, у њих уврсте и активност серумских аминотрансфераза. Ако су оне повишене, то је сигуран знак да нешто са јетром није у реду. На тај начин открили би много више пацијената са хроничном инфекцијом хепатитиса Б, јер се данас оболели откривају мање-више случајно.

Правовремено откривање болести важно је и због терапије којом се овај вирус може држати под контролом и омогућити да пацијенти нормално живе.

– За разлику од хепатитиса Ц, који чак може да се потпуно елиминише из тела, хепатитис Б је тежи за лечење и не може се потпуно избацити – упозорава др Делић. – Али ми данас имамо више врста лекова који могу да значајно смање концентрацију вируса до нивоа да га је немогуће открити у крви.

Пацијенти код којих то успемо улазе у мирну фазу болести, када више нису заразни и могу потпуно нормално да живе. Уз обавезу да се редовно контролишу, како би на време видели да ли лекови и даље делују и по потреби их променили.

У току хроничне инфекције имамо пет фаза болести и данас имамо могућност да терапију прилагођавамо сваком пацијенту. Јер дешава се да се вирус после неког времена прилагоди на лек и постане резистентан, онда смо принуђени да мењамо терапију.

У лечењу хроничног хепатитиса Б користе се антивирусни лекови који директно утичу на снижавање концентрације вируса, али и такозвани имуномодулатори, чија је улога подешавање и јачање ћелијског имунолошког одговора, како би се организам лакше супротставио вирусу.

(Новости)