Ко је издао Оца Јустина или чијим путем иду носачи Авиних моштију (фото – видео)
На празник Преподобног Оца Јустина Ћелијског, 1./14.јуна, његове мошти, које су претходно ископане у највећој тајности, – после одслужене Свете Литургије пренете су у трибродну цркву манастира Ћелије, посвећеној Светом Сави, Св. Марији Египћанки и Св. Јустину Философу. У својој беседи изговореној овом приликом, патријарх Иринеј се запитао: „А има ли другог пута, којим можемо поћи, осим Христовог, светосавског, пута о. Јустина и других Божјих угодника…?“ Наравно да има, Ваша Светости, и Ви то добро знате. По речима Христовим, постоје само два пута којим се може ићи: широки пут – који води у пропаст, и уски пут – који води у живот. Отац Јустин је ишао овим другим, уским путем, због чега се и посветио. Којим путем идете Ви, и већина Ваших ћелијских саслужитеља? Да ли је то пут Оца Јустина? Пошто слика говори више од хиљаду речи, да погледамо.
Преподобни Јустин Ћелијски:
„Екуменизам је заједничко име за псевдохрићанства, за псевдоцркве Западне Европе. У њему су срцем својим сви европски хуманизми, са папизмом на челу. А сва та псевдохришћанства, све те псевдоцркве нису друго већ јерес до јереси. Њима је заједничко еванђелско име: свејерес... Ту нема битне разлике између папизма, протестантизма, екуменизма, и осталих секти, чије је име легеон.“
Сажето: Екуменизам је свејерес!
Агенција „Танјуг„:
„Патријарх српски за себе каже да је екумениста и пацифиста“.
Преподобни Јустин Ћелијски:
„Голи моралистички минимализам и хоминистички пацифизам савременог екуменизма само једно раде: обелодањују своје сушичаво хуманистичко корење, своју болесну философију и беспомоћну етику по човеку“.
Преподобни Јустин Ћелијски:
„Три највећа пада у историји – пад Адамов (отпадање од Бога), пад Јудин (издаја Бога) и пад римског папе (проглашавање себе за бога).“
Патријарх Иринеј:
„И нека Бог да да га (папу) Сабор позове и да он дође“.
Преподобни Јустин Ћелијски:
„Православни догмат, уствари сведогмат о Цркви је одбачен и замењен латинским јеретичким сведогматом о првенству и непогрешивости папе, човека.“
Патријарх Иринеј:
„Стога се молимо Господу нашем Исусу Христу, да Вам подари обиље своје милости и духовне снаге у новом звању за које Вас је Дух Свети призвао“ (Из патријархове честитке новоизабраном папи).
Преподобни Јустин Ћелијски:
„Учење Православне Богочовечанске Цркве Христове кроз свете Апостоле, кроз свете Оце, кроз свете Саборе о јеретицима јесте ово: јереси нису Црква, нити то могу бити.“ („Екуменистички хуманизам“)
Патријарх Иринеј:
„Ниједна историјска црквена заједница не може претендовати на то да је Црква, ако је престала да тежи јединству са другим Црквама.“ („Бечки говор“ патријарха Иринеја)
Преподобни Јустин Ћелијски:
>>Преосвећени Оци,
Свој став према јеретицима, – а јеретици су сви који су неправославни -, Црква Христова је једном за свагда одредила преко Светих Апостола и Светих Отаца; то јест преко светог Богочовечанског Предања, јединственог и неизменљивог. По томе ставу: православнима је забрањено свако молитвено општење и дружење са јеретицима. Јер, какав удео има правда с безакоњем? или какву заједницу има видело с тамом? или како се слаже Христос с Велијаром? или какав удео има верни с неверником? (2Кор.6,14-15). Светих Апостола Правило 45 наређује: „Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне“. (Одговор Св. Синоду „О заједничкој молитви за јединство“)
Преподобни Јустин Ћелијски:
„Јеретичко хуманистичко дељење и раздвајање Љубави и Истине само је знак недостaка Богочовечанске вере и изгубљене духовне Богочовечанске равнотеже и здравоумља. У сваком случају то никада није пут светих Отаца. Православни, само укорењени и утемељени са свима светима у Истини и Љубави, имају и јављају, од Апостола до данас, ту Богочовечанску спасоносну љубав према свету и свима створењима Божјим. Голи моралистички минимализам и хоминистички пацифизам савременог екуменизма само једно раде: обелодањују своје сушичаво хуманистичко корење, своју болесну философију и беспомоћну етику по човеку (ср.Кол.2,8).“(„Екуменистички хуманизам“)
Патријарх Иринеј:
„Данас су очи свих православних Хришћана усмерене ка светој ћелијској обитељи. Гледају нас и очи Божје и свих српских светитеља, од Светог Симеона и Саве и свих угодника до данашњих дана, који приносе молитве Господу за свој народ“ (Из патријархове беседе у манастиру Ћелије).
Патријарх Иринеј код моштију Оца Јустина; фото: СПЦ
Преподобни Јустин Ћелијски:
>>Није ли још Свети Сава у његово време, пре седам и по векова, називао римокатолицизам „латинска јерес“. А колико је од тада нових догамата папа измислио и „непогрешиво“ одогматио!<<
Преподобни Јустин Ћелијски:„Правило 45. светих Апостола громогласно заповеда: „Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако ли пак допусти, као клирицима да што раде, нека се свргне“. – Ова је заповест јасна и за комарачку савест. Зар не?“
Преподобни Јустин Ћелијски:
>>Правило 64. светих Апостола наређује: „Клирик или световњак, који пође у синагогу јудеја или јеретика да се моли, нека буде свргнут и одлучен“. – И ово је јасно и за најпримитивнију свест. Зар не?
Правило 46. светих Апостола: „Заповедамо да се свргне епископ, или презвитер који призна крштење или жртву јеретика. Јер: како се слаже Христос с велијаром? Или какав удео има верни с неверником?“ – Очигледно и за оне без очију: ова заповест императивно наређује – не признавати јеретицима никакве свете тајне и сматрати их за неважеће и безблагодатне.<<
ЧИЈИМ ПУТЕМ ИДУ ОСТАЛИ НОСАЧИ МОШТИЈУ ОЦА ЈУСТИНА ИЛИ СЛИКЕ ГОВОРЕ ВИШЕ ОД ХИЉАДУ РЕЧИ
Света Литургија, Ћелије, 1./14. јун 2014.; загрљај двојице екумениста – патријарха Иринеја и еп. бачког Иринеја
Епископ бачки Иринеј Буловић:
>>Данашњег папу Његову Светост Јована Павла Другог сам сретао, колико сам могао да, по свом сећању, могу рећи напуклом, набројим четири пута најмање. Три пута заједно са мојом братом митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем, а једанпут са још тројицом епископа, без поменутог митрополита. То је било недавно, за време служења свечане понтификалне литургије у Осијеку…Разговор је увек био срдачан и искрен, у атмосфери љубави и заинтересираности за нас, за наше проблеме и тешкоће, за наш крст, жеље да нам помогне колико је највише могуће… Наравно, наши одговори су били аналогни и ми смо са узбуђењем у души, констатовали управо то, да у нама не види неке странце, неке мање вредне хришћане. То је показао поклоновши нам и епископски крст који даје римокатоличким бискупима и један од његових блиских сарадника нам је касније рекао, једноставно, братски, с љубављу: „Немојте мислити, да је то само куртоазија. Да је куртоазија, добили сте нешто друго, можда, на поклон књигу или нешто пригодно. Али, пошто сте добили крст и прстен то вам је порука да у Вама види законите епископе цркве Христове као што види у својим бискупима. Нас је тај чин још више гануо.<<(http://borbazaveru.info/content/view/1087/53/)
Еп. бачки Иринеј Буловић испод слике „блаженог“ Алојзија Степинца
Брудер Иринеј са брудерима
Брудер Иринеј са брудерима
Латини на литургији епископа бачког
На путу ка интеркомунију
Лажни Јустиновци, еп. Иринеј Буловић и Амфилохије Радовић у посети папи 2003. године
Отац Јустин:
„Сва та псевдохришћанства, све те псевдоцркве нису друго већ јерес до јереси. Њима је заједничко еванђелско име: свејерес…Ту нема битне разлике између папизма, протестантизма, екуменизма, и осталих секти, чије је име легеон.“
Код ћивота Аве Јустина: еп. Атанасије Јевтић, патријарх Иринеј, митрополит Амфилохије и еп. Григорије Дурић; у другом реду еп. Теодосије Шибалић; у трећем реду, еп. аустралијско-новозеландски Иринеј Добријевић
Еп. Атанасије Јевтић
Некад: јеромонах Атанасије Јевтић и Отац Јустин
Некад: јеромонах Атанасије Јевтић и Отац Јустин
Данас: епископ Атанасије Јевтић и латински јеретик
Митрополит Амфилохије и папа Јован Павле Други II
Самозвани бискуп Григорије (испред ковчега сдесна) – и он је носио мошти Оца Јустина!
Заједничка молитва двојице бискупа
Заједничка молитва двојице бискупа – православна црква Светог Благовештења у Дубровнику, јануар 2013.
Код бискупа Григорија: новотарска литургија, новотарски иконостас и жене у олтару
Самозвани бискуп позива Караџића и Младића да се предају Хагу
Бискуп Григорије – достојни син свог духовног оца, родоначелника циркузантског покрета међу српским екуменистима, Атанасија Јевтића
Епископ Теодосије Шибалић благосиља вернике у манастиру Ћелије; на слици, сдесна, са наочарима, видимо архимандрита Саву Јањића (о њему ниже у тексту)
Еп. Теодосије Шибалић и српски крвник Хашим Тачи
Хилари Клинтон и еп. Теодосије Шибалић
Преподобни Јустин Ћелијски:
„Као православни хришћани, ми смо удови Христови. Хоћу ли, дакле, узети удове Христове и од њих начинити удове блуднице? (1. Кор. 6,15). Ми то чинимо нашим органским јединством са Светским савезом цркава, који није ништа друго него препород безбожног човека, паганског идолопоклонства… Никада пре није било таквог издајства и напуштања наше свете вере! Ми одбацујемо православну веру у Богочовека Христа и органске везе са Богочовеком и Његовим Најсветијим Телом: ми газимо Православну Цркву светих Апостола, Отаца и Васељенских Сабора – и хоћемо да постанемо ‘органски чланови’ јеретичког, хуманизованог и човекопоклоничког клуба који се састоји из 263 јереси, од којих свака представља духовну смрт.“
Митрополит асутралијско-новозеландски Иринеј на 10. Скупштини Светског савета „цркава“ у Бусану, Јужна Кореја
Делегација СПЦ на заседању Генералне скупштине ССЦ-а 2006. у Порто Алегреу (Бразил)- први слева еп. браничевски Игњатије Мидић, први сдесна – епископ Иринеј Добријевић
Епископ Иринеј – копредседавајући екуменистчке „Конференције европских цркава“, на чијој је 13. Генералној Скупштини у Лиону, одржаној од 15.-21. јула 2009.године, у Главни одбор, са шестогодишњим мандатом, изабран самозвани бискуп захумско-херцеговачки Григорије, који је том приликом био вођа делегације СПЦ.
На том скупу, „богослужење“ је изгледало овако:
Фото: „Новинар.де“
На слици видимо и владику шабачког Лаврентија (лево од еп. Иринеја – окренут лицем ка фотографу)
Гнусна издаја вере и нације: владика шабачко-ваљевски Лаврентије, са својих 36 свештеника, на поклоњењу папи Ивану Павлу II у августу 2000.г, у папиној резиденцији у Кастел Гандолфу; свих 36 свештеника са владиком Лаврентијем је пољубило папи руку, а папа је српским свештеницима давао по један златник. Следи видео запис тог догађаја:
Џо Бајден:
„Мене не занима каква је ваша култура. Земље које не јачају права припадника ЛГБТ популације морају платити за своју нечовечност. Нечовечност остаје нечовечношћу, а предрасуде – предрасудама.”
Носач Авиних моштију Сава Јањић и Џо Бајден; фото: „Слободна Европа“
Сава Јањић, злочинац Агим Чеку и окупатори српског Косова и Метохије
Сава Јањић са бившим портпаролом УЧК и промотером содомитског лобија Вљором Читаку
Међу носачима моштију Оца Јустина није био један од водећих српских екумениста и новотараца епископ браничевски Игњатије Мидић, али је зато послао своју десну руку – попа Александра Михајловића. На слици га видимо са леве стране ковчега (човек са седом косом и наочарима).
Фото: СПЦ
Храм Светог Максима Исповедника, где је овај новотарац до скоро био старешина – јесте огледно поље новотарства у Српској Православној Цркви. У том храму фрескопис је чисто светогрђе, а иконостас типичан новотарски.
Отац Јустин:
„Ваше Преосвештенство и Свети Оци Синодски, докле ћемо нашу Свету Православну Светосавску Цркву ропски понижавати нашим стравично несветопредањским односом према Екуменизму и такозваном Екуменском савету цркава?“
Отац Јустин:
„Крајње је време, Преосвећени Оци, да Православна Светосавска Црква наша, Црква Светих Апостола и Светих Отаца, Светих Исповедника, Мученика и Новомученика, престане да се меша црквено, јерархијски и молитвено-богослужбено са такозваним Екуменским саветом цркава, и да за увек откаже било какво учествовање у заједничким молитвама и богослужењима.“
Чијим, дакле, путем иде већина носача моштију Аве Јустина?
Ово је јасно и за комарачку савест. Зар не?
Ово је јасно и за најпримитивнију свест. Зар не?
Ово је очигледно и за оне без очију. Зар не?
Борба за веру