Путинов саветник Сергеј Глазјев: САД желе да изазову нови светски рат

Економски савјетник руског предсједника Сергеј Глазјев оцијенио је да су САД извеле блицкриг и окупирале Украјину, са намјером да изазову нови велики рат у Европи и дестабилизује Русија, а све како би Вашингтон остао доминантна сила у свијету.

Он је, у ауторском тексту за руски магазин Аргумент, навео да водећи пословни кругови САД-а, суочени са потребом коришћења јавне потрошње за стимулисање раста новог технолошког поретка, прибјегавају ескалацији војно-политичких напетости у свијету као основном методу повећања владине набавке напредних технологија.

Управо из таквог угла требало разматрати разлоге због којих Вашингтон подстиче рат у Украјини, који није циљ него средство за реализацију глобалног задатка очувања доминантног утицаја САД на свијет.

Упоредо са структурном кризом свјетске економије, узрокованом смјеном доминантних технолошких поредака, данас долази до прелаза на нови стољетни циклус акумулације капитала, који појачава ризике распламсавања новог свјетског рата. Претходни прелаз од колонијаних империја европских земаља према глобалним корпорацијама као водећим облицима организације свјетске економије настао је као резултат разбуктавања три свјетска рата, чији је исход био праћен радикалним промјенама свјетског политичког система.

Резултат Првог свјетског рата била је пропаст монархијског устројства, које је обуздавало ширење националног капитала.

Као резултат Другог – уништене су колонијалне империје који су ограничавале међународно кретање капитала.

Крахом СССР, што је био резултат Трећег хладног свјетског рата, слободно кретање капитала захватило је цио свијет, а транснационалне корпорације добиле су на располагање цијелу свјетску економију.

Али, тиме се историја не завршава. Развоју човјечанства потребне су нове форме организације глобалних економија, које би дозволиле обезбјеђење одрживог развоја и одбијање планетарних пријетњи, укључујући еколошке и космичке. У условима либералне глобализације, устројене према интересима транснационалних углавном англо-америчких корпорација, такви изазови постојању човјечанства остају без одговора.

Објективно настајућа потреба обуздавања свјетске олигархије и регулисања кретања свјетског капитала постигнута је у источноазијском моделу организације савремене економије. Успоном Кине, Индије и Вијетнама послије Јапана и Кореје најпромишљенији мислиоци почели су да говоре о преласку са англо-америчког на азијски столетни циклус акумулације капитала.

Завади да владај

У горе описаних глобалних промјена јасно је да се борба за свјетску превласт одвија између САД и Кине, у којој САД, да би сачувале своју доминацију, играју сценарио који им је познат – распламсавање свјетског рата у Европи, покушавајући још једном да на рачун Старог свијета утврде свој положај у свијету. За то користе стари енглески геополитички принцип „завади па владај”, оживљавајући подсвјесну русофобију политичких елита европских земаља.

Притом, слиједећи премисе Бизмарка и савјете Бжежинског, као главну линију раскола они користе Украјину, рачунајући, са једне стране, на слабљење и агресивну реакцију Русије, а са друге, на консолидацију европских земаља у њиховој традиционалној жељи да колонизују украјинску земљу.

Рачун америчких геополитичара чини се тачним, а поступци без грешке. За пола године провели су блицкриг и де факто окупирали Украјину и потчинили ЕУ у антируској хистерији. Притом су већ надокнадили за рачун присвајања дијела украјинских актива пола милијарде долара, протраћених на организацију државног удара и довођења на власт своје марионетске владе са легитимизацијом свог агента као предсједника Украјине.

Русија је успела да спаси од окупације америчко-нацистичког режима само Крим, а Донбас, којим тече крв, постао је хронична зона оружаног сукоба између Украјине и Русије. Ове последње, како се чини америчким луткарима, намамили су у политичку замку. Употреба руске војске за ослобађање Донбаса гарантује увлачење ЕУ и НАТО у рат против Русије. Одустајање од употребе силе за принуду нацистичке хунте на мир доводи до стварања растућег вртлога хаоса у центру Европе, која се већ интернационализује и постаје огњиште за дестабилизацију Русије.

Распламсавање регионалног, а можда и свјетског рата према условима који погодују САД чини се неизбјежним. Њима се чини да је Русија осуђена на тешки пораз због губитка Украјине, који се, као прво, већ догодио, и консолидације свих развијених земаља свијета, укључујући и НАТО савезнике Јапан и Кореју, као друго.

Према замислима америчких геополитичара, пораз Русије требало би да доведе до њеног повратка под америчку контролу, као што је то било у време Јељцина, а слабљење Еуропе до њеног економског потчињавања преко стварања трансатлантске зоне слободне трговине према америчким условима. Управо тиме се Вашингтон нада да ће утврдити свој положај и очувати свјетску власт у конкуренцији са Кином у успону.

Кијевски Франкенштајн

У тој челичној и циничној логици ипак постоји погрешна калкулација. Дјелујући на основама архетипова европске геополитике, старим два вијека, Американци су оживели лешеве еврофашизма и створили у Кијеву политичког Франкенштајна, који је почео да прождире своје родитеље.

Прва планирана жртва били су Јанукович и његове присталице, који су гајили украјинске нацисте као спаринг-партнере. Следећа жртва били су избори за Европски парламент,који су били губитнички за све европске политике које су подржале државни удар. Кијевски Франкенштајн приближава се веома брзо својој мами Ештон и, могуће, скоро ће доћи и до свог тате – Обаме. Потребно је само помоћи му да нађе пут.

Да би се зауставио рат, потребно је спријечити дјеловање сила које га покрећу. У овој фази рат се примарно одвија у економским, информационим и политичким сферама. Уз сву своју моћ, економска превласт САД заснована је на финансијској пирамиди дужничких обавеза, које су одавно изашле из граница одрживости. За њено рушење је довољно главним кредиторима САД побацати на тржиште нагомилане америчке доларе и државне обвезнице.

Разуме се, крах финансијског система САД вуче за собом озбиљне губитке за све носиоце америчке валуте и вриједносних папира. Али, као прво, ти губици ће за Русију, Европу и Кину бити мањи од штете следећег свјетског рата, кога ће америчка геополитика пустити са ланца. Друго, што се раније изађе из финансијске пирамиде америчких обвезница, то ће и штете бити мање. Треће, слом доларске финансијске пирамиде пружиће најзад могућност за реформу свјетског финасијског система на темељима праведности и међусобне користи.

Доминација САД у информационој сфери кључни је фактор зомбификације Европљана, чиме се покорава америчком утицају политичко вођство европских земаља. Али, као што је говорио Александар Невски, није Бог у сили, него у правди. Бујици лажи и фалсификата, који се преносе масовним медијимаконтролисаним из САД, потребно је супротставити објективни информативни ток кроз друштвене мреже, регионалну и националну телевизију. Подразумијева се да је за то потребан напор.

Али, у креативном приступу правда ће прокрчити себи пут све док пријетња новог свјетског рата плаши сваког човека и на крају подстиче трагање за његовим узроцима. Колективна подсвијест европских народа, посебно народа Украјине, брзо ће се сјетити ужаса прошлог рата како се буде успостављао низ удружења савремених фашиста и њихових колаборациониста. Франкенштајн који је узгојен америчком геополитиком ни по чем не изгледа боље од наци-јуришника; објективни пренос информација о украјинским нацистима брзо ће изазвати осећај одвратности и страха код обичних људи у Европи.

На послетку, доминација САД у свјетској политици темељи се више на навици њихових савезника да се покоравају вашингтонском комитету него на реалној зависности европске и јапанске политике од америчког присутства. Тек што се почне рушити финансијска пирамида долара, Американци неће имати чим да плате одржавање својих војних база и глобалних медија. Њемачка и Јапан моћи ће да се ослободе осјећаја угњетених на окупираним територијима.

Желе Русију као колонију

Наравно, не треба приказивати САД као колоса на стакленим ногама. У рукама америчке геополитике је оружје масовног уништења, способно да уништи цијело човјечанство. Тако да, кад даме из Бијеле куће хвале украјинске нацисте за „суздржану” примјену силе, свијет осјећа ужас због неодговорне глупости и разметања домаћина Бијеле куће, који су кадри да униште пола човечанства за лични имиџ. Такве намјере САД су већ демонстрирале у вријеме председника Ајзенхауера и Трумана, који су хтјели да баце атомске бомбе на Кореју; затим Кенедија, који је скоро отпочео нуклерани рат са СССР, и Регана, који је пријетио звезданим ратовима.

Тренутна ситуација, међутим, разликује се од епохе Хладног рата тиме што америчка администрација не сматра Русију равноправним супарником, него се труди да нас врати у стање Јељциновог пораза. Амерички савјетници како садашњег тако и прошлог украјинског вођства неуморно су увјеравали потоње у своју потпуну супериорност над Русијом, коју су представљали као амерички доминијум. Опијени распадом СССР, амерички геополитичари сматрају Русију својом побуњеном колонијом, коју треба умирити једном заувијек као саставни дио своје империје. Они темеље своју анализу на крхкости Русије у условима глобалне изолације, која очито прецјењује свој утицај. То прецјењивање могућности импонује америчким геополитичарима, с једне стране, рађа у њима осећај некажњивости и стајања изнад закона, што отвара ризик од глобалне катастрофе. Али, са друге стране, то је извор њихове слабости при суочавању са стварним отпором, за који су они морално-политички неспремни.

Тако им одлучне акције вођства Русије за сузбијање америчко-грузијске агресије у Јужној Осетији, а такође и спасавање становништва Крима од геноцида украјинских нациста, које подржавају САД, нијесу оставиле шансе за побједу. Суочивши се с одлучним отпором Асада, САД и европски савезници нијесу могли да окупирају Сирију. Они су побиједили само тамо гдје жртва није могла да пружи стварни отпор због или деморализације и издаје владајуће елите, као у Ираку или Југославији, или због тоталне супериорности снага агресора, као што је био случај у Либији.

На темељу чињенице да је оружани сукоб у Украјини пролог за следећи свјетски рат, кога ће САД покренути против Русије да би задржале свјетску превласт, за његово заустављање и обезбјеђивање побједе потребно је поставити тачан систем координата и тачно утврдити дјеловања свих судионика.

Поље ратних операција има следећу конфигурацију:

– САД су земља агресор, која провоцира свјетски рат са циљем одржања превласти у свијету;

– Провокација свјетског рата води се против Русије, коју САД покушавају да представе као агресора у сврху консолидације западног свијета ради подршке америчким интересима;

– Амерички геополитичари кладе се на раст русофобног украјинског нацизма са истовременим наставком њемачке и енглеске традиције слабљења Русије;

– Украјина је практично окупирана од САД државним ударом који су организовали и успостављања нацистичке диктатуре под њиховом контролом;

– Европске земље приморане су да учествују у рату против Русије, који је у насупрот њихових националних интереса.

Америчка агресија

Из овог произлази да је потребно да Отпор Донбаса сматрамо покретом за заштиту не само локалног становништва од нацистичке хунте него и за заштиту Русије од америчке агресије а тако и целог свијета – од четвртог свјетског рата. Борци народног отпора Донбаса заштитници су руског свијета, који су се затекли не својом вољом на првим линијама новог светског рата.

Град са симболичним називом Славјанск већ је постао симбол те херојске одбране. Као Брестска тврђава, тај мали град супротставља се много бројнијим силама еврофашиста по цијену живота својих грађана. Они гину не само за Донбас него и за све људе руског свијета и цијелог човечанства, спасавајући нас од новог свјетског рата.

Упркос свем јунаштву бораца народне војске Донбаса, они сами зауставити свјетски рат не могу. Војна интервенција Русије могла би да промијени ситуацију и заустави агресију нацистичке хунте. Али то ће истовремено бити увлачење НАТО у конфликт, што повлачи његову интернационализацију, што је још један кораком према распиривању свјетског рата.

Да би га зауставили, потребно је да створимо широку међународну коалицију земаља које су способне да усклађеним дјеловањем спријече америчку агресију. Та дјеловања морају бити усмјерена на поткопавање америчке војно-политичке моћи, засноване на штампању долара као свјетске валуте. Прије свега, требало би да одбију коришћење долара у међусобној трговини и доларских деноминисаних обвезница за смјештај девизних резерви. Долар инструменте требало би вредновати као високоризичне, а њиховој употреби приступати са максималном резервом.

Заједно са мјерама за поткопавање могућности САД да финансира раст војне потрошње, потребни су политички напори за формирање широке антивојне коалиције са циљем осуде америчке агресије и раскринкавања њених организатора у Вашингтону и Биселу. Нарочит значај има политичка активација европског бизниса, коме распиривање новог рата у Европи не доноси ништа добро.

На крају, важан задатак је ослобађење Украјине од нацистичког режима, кога су успоставиле САД. Стварање Новорусије на територији ослобођеној од америчко-нацистичке окупације само је дио тог задатка. Он се може сматрати испуњеним само послије ослобађења Кијева сопственим снагама украјинског народа, које је потребно пробудити из нацистичке ноћне море и подржати у борби за повратак родном окриљу руског свијета. За то је потребно много рада да се разјасне истинити циљеви проамеричке нацистичке хунте, која користи грађане Украјине и мозгове им испира фашистичком пропагандом да би послужили као жртве богу свјетског рата

ИН4С