Власт пере руке од издаје

Такозвани бриселски споразум којим се регулише нормализација односа између Београда и Приштине био је тема јавне расправе у Уставном суду Србије. Суд је сазвао расправу како би се чула мишљења о томе да ли је УСС уопште надлежан да оцењује уставност и законитост споразума.

Професори права и угледни правни стручњаци који су позвани да у својству вештака дају оцену, недвосмислено су указали не само да је Уставни суд надлежан, већ да је и дужан да се о томе изјасни у циљу одбране уставног поретка Републике Србије, као и одбране части професије.

Професор уставног права у пензији Ратко Марковић оценио је да је споразум општи правни акт с непосредним правним дејством и да својом садржином одступа од Устава Србије.

– Супротан је Уставу у четири одредбе, а то су формирање Заједнице српских општина, постојање јединствене Косовске полиције на територији покрајине, подвођење под јединствен правни систем Косова целокупне судске власти и организовање локалних избора у складу са законом Косова. Читаво замешатељство око тога која је природа овог споразума проистекла је из намере да се избегне гиљотина Уставног суда – оценио је професор Марковић.

Политичка клопка

Наиме, они који оспоравају правну природу споразума и тврде да је реч о политичком акту, то чине само да Уставни суд не би био надлежан да га оцењује. Политички акт је слободан акт појединаца у државној власти, који није изложен оцени уставности, и зато уместо правних има само политичке последице за актере.

Марковић је рекао и да за анализу не би било потребно врхунско правно знање да се није „умешала политика са клопкама“. Стога се читаво тумачење своди на сагледавање суштине правних питања која се овде постављају.

На другој страни, почев од министра правде Николе Селаковића, преко секретара Републичког секретаријата за законодавство Дејана Ђурђевића и председника Скупштинског одбора за уставна питања Александра Мартиновића, који су као представници власти тврдили да Уставни суд није надлежан да оцењује уставност и законитост споразума из Брисела, јер је реч о политичком акту, а не правном. Они су закључили да споразум није део уставно-правног система Србије.

Да представницима државе недостају правни аргументи, видело се и по томе што се министар Селаковић на крају свог излагања позвао на политичку важност оспореног споразума.

– Мишљења сам да Устав треба да буде тумачен у политичком контексту, јер ми не можемо једнострано да регулишемо суштинску аутономију Косова и Метохије, већ то мора да проистекне из дијалога Владе Републике Србије и привремених институција на Косову и Метохији. Политички контекст тумачења Устава је изузетно важан. Република Србија била би у потпуно безизлазној ситуацији, уколико би Уставни суд преузео надлежност Владе – рекао је Селаковић, истичући да у овом тренутку „Србија води политику егзистенцијалне дијалектике“.

Он је одбацио тврдње правника да је власт учинила све да прикрије ратификацију споразума и то кроз фамозну одлуку Скупштине Србије од свега 25 речи у којој се констатује да се прихвата извештај Владе Републике Србије о прихватању споразума из Брисела.

Да се пониште сви акти

Академик Коста Чавошки, који је заступао страну која је оспорила уставност споразума, иронично је назвао „довитљивцима“ оне који су саветовали бившег премијера Ивицу Дачића, потписника споразума.

– Сугерисали су му да се сам текст споразума нигде не појави у оригиналној верзији. Тако да га нема ни у одлуци Владе, ни у одлуци Скупштине. Крију га као змија ноге због далекосежних последица које производи. И због тога да би се третирао као политички акт, а не уговор два међународна субјекта, а све са циљем да би се прејудицирала одлука Уставног суда и он прогласио ненадлежним – рекао је Чавошки.

Он је оценио да је неспорно реч о правном политичком акту општег дејства, па самим тим подлеже оцени уставности. Чавошки је изнео тврдњу да је споразум акт међународног карактера.

– Чак и ако би суд проценио да је реч о појединачном правном акту, онда би морао да прогласи ништавним све појединачне одлуке проистекле из бриселског споразума. То подразумева повраћај у пређашње стање, односно да све српске судије које су добиле отказ буду враћене на своје функције у оквиру правног система Републике Србије, да грађани који сада морају да ваде личне карте и исправе у складу са законом самозване државе Косово имају право на личне карте и возачке дозволе Републике Србије. Да ли, господо судије, имате петљу да то кажете и донесете такву одлуку – упитао је чланове УС Србије Коста Чавошки.

На те опаске председница УСС Весна Илић Прелић је рекла да су судије „довољно стручне“ и да им „не треба подука“ уваженог академика.

Чавошки сматра да је чак сувишно постављати питање да ли је реч о међународном акту, што се види и из потписа. Наиме, бриселски споразум потписан је на два одвојена листа и на једном се налази потпис председника Владе Републике Србије Ивице Дачића и високе представнице за ЕУ Кетрин Ештон, док на другом листу поред Ештонове стоји потпис Хашима Тачија, косовског премијера.

ПРОФЕСОР МАРКОВИЋ РАЗОТКРИО ПРЕВАРУ: Прихватили отцепљење покрајине

Према професору Ратку Марковићу, суштина текста споразума садржана је „у одрицању Србије од свих функција државне власти на територији АП КиМ у корист самопроглашене Републике Косово, и тиме у прећутном прихватању једностране сецесије те покрајине“.

– Да би замаглили ову суштину, прибегли су многим лукавштинама. Да не би изгледало да преговарају два равноправна партнера који имају једнако својство државе, преговори у Бриселу се називају по именима главних градова преговарача. Затим, да би се прикрило формално својство Хашима Тачија говори се о дијалогу „са привременим институцијама самоуправе у Приштини“, а да би се сакрила садржина споразума, он се прихвата закључком Владе и постаје његов саставни део, али се тај закључак не објављује. Такође, Народна скупштина прихвата извештај Владе с маратонским насловом срачунатим на то да се сам текст извештаја Владе не објављује у Службеном гласнику РС. Не треба бити једнак правни лисац па разумети смисао ове акробатике, а то је да споразум избегне Уставну судску контролу – рекао је професор Ратко Марковић.

Иначе, Марковић је био професор Уставног права и министру Селаковићу, који је подсетио да је професор био потпредседник Владе и учесник у преговорима у Рамбујеу, из ког је касније проистекао Кумановски споразум, а којим је практично држава Србија морала да се повуче са КиМ.

НЕВЕРОВАТНА ТВРДЊА НИКОЛЕ СЕЛАКОВИЋА: Министар већ зна мишљење вештака!

Пошто је завршена трочасовна јавна расправа министар Селаковић изјавио је да ће Влада РС поштовати одлуку УС, каква год била. Он је, међутим, замерио што нико од правних стручњака није узео у обзир Резолуцију 1244 Савета безбедности УН којом се између осталог предвиђа, како каже, постојање косовске полиције и судског система, већ су своје образлагање засновали на чисто теоријско-правничком тумачењу бриселског споразума.

На опаске новинара да су се сви правници стручњаци који су говорили сагласили да се је реч о општем правном акту међународног карактера и да је УС свакако надлежан да оцењује његову уставност и законитост, Селаковић је рекао да нису сви таквог мишљења. Министар тврди да има и стручњака који су другачијег става, само што се нису појавили у суду, већ ће свој извештај доставити у УС.

Како „Вести“ сазнају, у УС кажу да је нејасно откуд министар Селаковић зна какав ће став имати неименовани стручњаци с обзиром на то да нико не може да наступа у својству вештака, а да га није позвао Уставни суд. При том, они који нису били у прилици да дођу на јавну расправу извештај достављају само суду, а не представницима страна које имају супротно мишљење. Иначе, од позваних вештака нису се појавила само три правника.

 Ј. Арсеновић – Вести