Писмо Епископу славонском Јовану Ћулибрку поводом Дана сјећања на Јадовно 1941.

Вјерујем да нас потомке Јадовничких жртава и саме жртве нећете повриједити својим учешћем у најављеном окупљању код Шаранове јаме, под присвојеим називом, на том за нас светом мјесту

Преосвећени Владико,

Поводом најаве да ћете у недељу, дан по Видовдану, служити над Шарановом јамом на Велебиту и учествовати на комеморативном скупу који организује Српско народно вијеће у Хрватској, Савез антифашистичких бораца и антифашиста Р. Хрватске и Жидовска опћина у Загребу, под називом: „Дан сјећања на Јадовно 1941“, желим Вас обавијестити о слиједећем:

Од 20. – 24. јуна, низом манифестација, Дан сјећања на Јадовно 1941. је већ обиљежен у организацији удружења Јадовно 1941 из Бања Луке и Београда, са благословом Епископа горњо-карловачког Г. Герасима.

У петак 20. јуна, у Плашком, у сали некадашњег Соколског дома, недалеко од Храма Ваведења Пресвете Богородице, промовисана је прва књига у издању нашег удружења, аутора јереја Драгана Шућура, под насловом:

„Јадовничка голгота свештенослужитеља Српске православне цркве на Јадовну 1941.“^[1] у којој је описано страдање 72 свештенослужитеља.

Дан касније, ходочашћем над Шаранову јаму на Велебиту, гдје је служен парастос и узношењем Часног крста мученичком стазом јадовничком на само мјесто некадашњег логора Јадовно, потомци и поштоваоци српских жртава, њих око 200, показали су да нису заборавили страдање својих рођака и сународњака.

Тога дана обишли смо и Спомен подручје у Смиљану, родном мјесту Николе Тесле у коме више нема Срба. Отворена нам је и црква Св Петра и Павла поред које је гробница без икаквог обиљежја у којој леже тијела 519 смиљанских Срба, жртава НДХ. Обишли смо и девастирано православно гробље на коме је све мање споменика упокојеним Србима Смиљана.

Исте вечери, учесницима Сабрања, одржао сам предавање о Комплексу логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг из 1941.

Молитвено Сабрање у мученичкој Лици, завршено је у недељу ујутро, служењем Свете Литургије у Храму у Плашком и послужењем које је организовао парох плашчански и малобројни вјерни народ.

Парастосу над Шарановом јамом, присуствовали су изасланици Предсједника Републике Српске, Предсједнице Владе Републике Српске и Секретар за вјере Владе Републике Српске. Са нама је био и Предсједник Београдског форума за свет равноправних, професори београдског универзитета, чланови Старешинства Двери и многи други.

У уторак 24. јуна, на сам Дан сјећања на Јадовно, служен је парастос Јадовничким Новомученицима у Храму Христа спаситеља у Бања Луци^[2] и Цркви Светог Саве на Врачару.

Више информација о протеклом Сабрању можете прочитати на сајту Горњо-карловачке епархије^[3] као и у издањима београдских Вечерњих новости, Политике и Данаса. Госпођа Мира Лолић Мочевић је за РТРС урадила неколико ТВ репортажа^[4].

Пошто организација предстојећег скупа на који сте позвани, представља за нас Јадовничане манипулацију једним значајним датумом и политизирање стравичним стратиштем српског народа, желим Вас упознати са чињеницама које слиједе.

На приједлог нашег удружења, за Дан сјећања на Јадовно 1941, у косултацији са историчарима, одређен је 24. јун и протеклих дана обиљежен је пету годину за редом. На наш приједлог, овај датум је уписан у календаре Српског народног вијећа у Хрватској и Жидовске опћине у Загребу.

Влада Р. Српске уписала је овај датум у календар значајних датума из историје Републике Српске.

Од 2010 до 2013, Дан сјећања на Јадовно 1941 обиљежаван је у организацији Српског народног вијећа у Хрватској, удружења грађана Јадовно 1941. из Бања Луке, Жидовске опћине у Загребу и Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Р. Хрватске. Од тада, поред комеморативног дијела, окупљање је, на наше инсистирање имало и свој молитвени дио, служењем парастоса и читањем Кадиша над Шарановом јамом. Исто тако, на наш приједлог, 2010 и 2013, служен је парастос у ували Слана на острву Пагу, на мјесту логора и страдања из времена НДХ, као и 2012 на самом мјесту логора Јадовно на Велебиту.

Већ прве године, од стране представника СНВ-а изражено је незадовољство садржајем мог обраћања на комеморативном скупу, што је кулминисало прошле године, када је господин Пуповац, гласно у присуству свих званичника, током мог обраћања рекао: Никад више.

Господин Пуповац је то изјавио у присуству Стипе Месића, почасног предсједника Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Р. Хрватске, који је позван као гост али и говорник од стране СНВ-а. Стипе Месић, иначе носилац златне плакете Српског народног вијећа, нешто касније у свом говору је изјавио да злочине на Јадовну нису починили Хрвати него усташе и да НДХ није била ни независна ни држава ни Хрватска.

Неколико дана касније, упутио сам писмо господину Пуповцу, на које никада нисам добио одговор.

Недуго након тога, поводом Европског дана сјећања на жртве тоталитарних и ауторитарних режима, предсједник Хрватског сабора и министар ратних ветерана положили су вијенце уз, цитирам: „јаму Јазовка, симбол партизанских злочина 1945. и уз јаму Јадовно, симбол усташких злочина“.

На сајту радија Слободна Европа, тим поводом објављено је слиједеће:

„На Јадовну је комеморација била одржана и концем липња у организацији бањалучке удруге „Јадовно“, међутим у Савезу антифашистичких бораца Хрватске (САБХ) се од тога дистанцирају, каже за наш радио члан Предсједништва САБХ Иван Фумић“.

Цитирана је и изјава Ивана Фумића, члана Предсједништва Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Р. Хрватске, дакле суорганизатора окупљања:

„Неки људи из Бањалуке жељели би то приватизирати, али то не иде! Наиме, то обиљежавање може организирати Савез антифашистичких бораца и Српско народно вијеће, а никако неки са стране који онда дају непримјерене изјаве које штете и Хрватима и Србима и међусобним односима“.^[5]

Већ 22. августа, на званичном сајту Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Р. Хрватске, пренесено је у цијелости: „Писмо Бранка Чачуге др. Душану Басташићу, Предсједнику удруге „Јадовно 1941 године“ Бања Лука“.

Поред увреда и непримјерених коментара на рачун православног свештеника који је служио парастос над Шарановом јамом, аутор писма је написао и слиједеће:

„На крају, дошао је ред на др. Душана Басташића, предсједника удружења Јадовно 1941. из Бање Луке. Већ у првим реченицама, почео је један вербални терор, политичког осуђивања Хрвата од данас до стољећа седмог. Гласом врхунског драмског умјетника, патетике, набрајао је од Косова, преко Шумадије до Војводине и Републике Српске, гдје су неки аутобуси ишли на овај скуп и нетко им правио проблеме. Тада сам се сјетио, а то је и била реприза у маломе, Газиместана 1989. године. Сјетио сам се и Шолевића и његових „ путника и путова истине „, Сјетио сам се, да је удруга Јадовно 1941. основана у Бања Луци, бившем најхрватскијем граду у Босни, на двадесету годишњицу Газиместана. Сјетио сам се и оних удружених четничко-комуњарских (комуниста је за мене био частан човјек и патриот, а комуњаре су биле пригузине ) носања „ костију и мошти Цара Лазара „. Јадан цар какве су га све фукаре носиле, у гробу се окретао. Сјетио сам се и Боре Јовића, и његовог рушења Југославије, заједнице самосталних република и стварање Србославије. САНУ , Слобе и осталих у пројекту „ хуманог пресељења српске браће на Косово „. Сјетио сам се и побједничке пјесме након „ослобођења српског Вуковара „ брадоње пуни реденика, хистеријом озарени пјевају пјесме, „… шаљи Слобо салате, бит че меса клат чемо Хрвате „. Сјетио сам се колона избјеглица. Сјетио сам се Меркала, Сребренице, Поточара, Козарца. Кератерма, Дубровника, сарајевског тунела……

Аутор је написао и ово:

„Пристигао је један аутобус, из којег су почели као стршљенови искакати бијесни кршни момци у бијелим мајицама са исписаним логоом www.jadovno.com. Омах су се распоредили уоколо назочних. Било их је између 40 и 50 особа. Да је пристигло слиједећих шест аутобуса, како је најављивао доктор Басташић, било би око 300 жестоких момака. Незнам који им је крајњи циљ био, но лако би могло доћи до нереда, који би изазвали, а све према драматургији др. Басташића“.

Ријеч је дакако о омладини, студентима, учесницима молитвеног скупа из Србије и Српске.

На крају, аутор је похвалио главног организатора:

„Екипа око СНВ-а и проф.др. Милорада Пуповца, одлично је организирала то путовање и саму комеморацију.“^[6]

Вјерујем преосвећени Владико, да са свим горе изнесеним чињеницама нисте до сада били упознати и да нас потомке Јадовничких жртава и саме жртве нећете повриједити својим учешћем у најављеном окупљању^[7], под украденим називом, на за нас светом мјесту, уз оне који својим дјеловањем не могу адекватно допринијети култури сјећања, памћења и молитвеног прослављања Новомученика Јадовничких.Ово од Вас посебно очекујем, пошто поред многих обавеза, вршите и дужности Секретара Одбора за Јасеновац Светог Сабора Српске православне цркве и Предсједника управног одбора Музеја жртава геноцида у Београду.

У Бањалуци, 24. јуна 2014.

С поштовањем,

Др Душан Ј. Басташић

Предсједник удружења Јадовно 1941