Никола Селаковић и Александар Мартиновић: Уставни суд ненадлежан за оцену Бриселског споразума

Београд – Министар правде Никола Селаковић изјавио је данас да Уставни суд Србије (УСС) треба да се прогласи ненадлежним за утврђивање уставности Бриселског споразума између Београда и Приштине јер се ради о политичком а не правном акту.

– Уставни суд није надлежан да оцењује политички акт јер ће тиме преузети улогу владе Србије за утврђивање и вођење политике – рекао је Селаковић на јавној расправи о предлогу Демократске странке Србије за оцену уставности споразума потписаног у Бриселу у априлу 2013. године.

На јавној расправи која је у току у Уставном суду, учествују представници власти, предлагача и правни стручњаци. Министар правде оценио је да је политички контекст такав да суштинска аутономија Косова и Метохије мора да се утврди у преговорима с Приштином пре доношења одговарајућег Уставног закона.

У име предлагача, академик Коста Чавошки оценио је да споразум Београда и Приштине представља општи правни акт и да то може видети и особа без елементарног правног знања.

Чавошки је позвао Уставни суд Србије да одлучује по савести и да не наседа на „правне софистерије“ власти.

Председница Уставног суда Србије Весна Илић Прелић казала је да ће тај суд сам донети одлуку, али да је ситуација специфична због чега је и организована јавна расправа на којој ће се чути различити аргументи.

Јавна расправа о уставности Бриселског споразума

Београд — Оцена правног карактера Бриселског споразума и да ли је сходно томе Уставни суд надлежан за његову оцену, била је главна тема данашње јавне расправе у УСС.

Према речина министра правде Николе Селаковића Влада Србије Бриселски споразум сматра политичким актом који је једини могући и најрационалнији пут остварења дијалога између представника Београда и Приштине и којим се могу нормализовати односи унутар граница Устава Србије.

Селаковић је истакао да је постизање „Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа“ између Владе Србије и Привремених институција самоуправе у Приштини само једна од фаза у дефинисању суштинске аутономије Косова и Метохије.

„Да није тако онда Влада Србије не би могла ништа ефективно да ради на плану решавања овог важног државног и политичког питања и зато је важно да УСС не оцењује један политички акт, јер ће у том случају УСС бити тај који ће преузети надлежност Владе за утврђивање и вођење политике Републике Србије“, рекао је Селаковић.

Он је нагласио да је и политички контекст тумачења Устава у овом тренутку изузетно важан јер је Србија принуђена да води политику „егзистенцијалне дијалектике“.

„Проглашавање неуставним онога о чему се одређује уставност, надлежним органима Србије везују се руке, а Србија доводи у потпуно безизлазну ситуацију“, рекао је Селаковић.

Према његовим речима, свака теза о прикривеној ратификацији Бриселског споразума не стоји јер је резолуција Скупштине Србије потпуно јасна и одредила је крајње границе преговарачима.

Он је додао и да подносиоци предлога за оцену уставности учитавају своје виђење суштинске аутономије КиМ а „Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа“ између Владе Србије и Привремених институција самоуправе у Приштини није у складу са тим њиховим виђењем суштинске аутономије.

„Устав не садржи одредбе које забрањују постојање Устава, закона, полиције и судова Косова и Метохије. Устав одређује да АП КиМ има статус суштинске аутономије, али не дефинише садржај суштинске аутономије. Једино забрањује признавање независности АП КиМ“, рекао је Селаковић и нагласио да правни систем КиМ, „косовска полиција“ и судови имају свој правни темељ у Резолуцији 1244 Савета безбедносту УН.

Он је додао, на основу предлога уставности, и да је тешко рећи о којем акту је реч, односно уставност ког акта се одређује и да Уставни суд Србије мора да зна ко је доносилац акта уколико жели да заснује своју надлежност.

Министар правде је подвукао и да се споразум између Београда и Приштине оспорава тезама које нису тачне и које нису доказиве, попут оне да је донет већи број аката о престанку функција судија у судовима на Косову и Метохији.

У име подносиоца захтева суду се обратио академик Коста Чавошки који је изнео тезу да Бриселски споразум, односно „Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа“ између Владе Србије и Привремених институција самоуправе у Приштини од 19. априла 2013, представља општи правни акт и да је, на основу Устава Србије, Уставни суд Србије надлежан да оцењује његову уставност.

Према његовим речима, као доказ да је општи правни акт, представља чињеница да је на основу њега, како је рекао, донето низ решења на основу којих је престао радни однос српских полицајаца, судија и запослених у републичким јавним предузећима на Косову и Метохији.

„Такви акти се нису могли донети на основу Бриселског споразума као полтичког, већ само као правног акта. Такође, позивање на правну обавезност Бриселског споразума када је реч о формирању Заједнице спрских општина значи да је то правни акт. Друго, чим се једним правним актом уређује унапред неодређен број појединачкинх случајева, он је општи. Такав је Бриселски споразум“, рекао је Чавошки.

Он је додао и да питање, да ли је Бриселски споразум међународни уговор, сувишно јер је Уставни суд Србије „надлежан самим тим што је споразум општи правни акт“.

Директор Републичког секретаријата за законодавство Дејан Ђурђевић поставио је питање да ли је Бриселски споразум општи правни акт и да ли он ствара општу правну норму и конкретне правне последице.

„Заузета је теза да ли Бриселски спиоразум представља општи правни акт који је створио одређене правне норме, које се користе у правном животу и да су оне произвеле конкретне последице. Желео бих конкретан доказ о томе, било какав акт неког државног органа, суда, министра, начелника, који се позива на одлуке Бриселског споразума. У свом досадашњем раду нисам имао прилике са тим да се сретнем“, рекао је Ђурђевић.

Када је реч о тврдњи предлагача да је Бриселски споразум међународни уговор Ђурђевић је одговорио да, чак и када би се привхатила конструкција да је споразум потписан са представницима привремених институција на Косову и Метохији, тај орган мора да буде препознат као субјект међународног права.

„Да бисмо један акт схватили као међународни уговор, битан елемент је такозвана међународна уговорна способност, а они субјекти који на директан или индиректан начин фигурирају као потписници акта, морају бити субјекти међународног права. Србија је неспорно призната и незавнисна држава, а да ли је КиМ субјект међународног права?“, упитао је Ђурђевић.

Он је упитао и да ли је КиМ постала независна држава у периоду који је претходио потписивању Бриселског споразума, или је то постала самим чином његовог закључивања, истовремено подсетивши да Србија није признала КиМ, да то није независна и самостална држава и да нема чланство у Уједињеним нацијама.

Према његовим речима Србија није ни прећутно, потписивањем споразума, признала АП КиМ као независну државу, истичући да је тај споразум и преговори у вези с њим статусно неутрални.

Он је као пример навео споразум о нормализацији односа између Савезне Републике Југославије и Републике Хрватске из 1996, у којем је, како је објаснио, била недвосмислено изражена воља да Југославија призна Хрватску као као самосталну и независну државу.

Председник скупштинског Одбора за уставна питања и законодавство Александар Мартиновић истакао је да Уставни суд Србије није надлежан да оцењује уставност Бриселског споразума јер је то, како је рекао, политички акт.

„Овде је једна чињеница потпуно извучена из контекста и правног система Србије, јер тај Бриселски споразум, сам по себи, није правни акт и нема, сам по себи, самосталну правну егзистенцију. Влада РС је по Уставу овлашћена да утврђује и води политику Србије и тај први, парафирани споразум, представља политички акт, и не може да буде предмет оцене уставности УСС“, рекао је Мартиновић.

Редовни професор у пензији Правног факултета Универзитета у Београду професор др Ратко Марковић оценио је да је Бриселски споразум, који је настао као неформални писани политички договор учесника дијалога у Бриселу Дачића, Ештон и Тачија, постао општи акт позитивног права Србије које има опште дејство одлуком Скупштине Србије о усвајању извештаја Владе о „Првом споразуму о принципима који регулишу нормализацију односа“ између Владе Србије и Привремених институција самоуправе у Приштини.

„Да нема опште дејство по њему уопште не би требало да се поступа. Чим се примењује у множини случајева, а примењивао се, самим тим споразум има опште дејство. Из њега ‘извире’ право, односно неправо“, оценио је Марковић.

Он је објаснио да је Бриселски споразум постао општа правна норма, са општим правним дејством, јер другачије не би могао правно да обавезује, већ само политички, истакавши да се на правне обавезе из споразума позивају Европска унија, Косово, стране државе и међународне организације.

Селаковић незадовољан због „искључиво уџбеничког тумачења Устава“

Након одржане расправе, Селаковић је у изјави медијима рекао да ће Влада Србије поштовати сваку одлуку Уставног суда Србије, истовремено изразивши незадовљство „ограничености искључиво уџбеничком тумачењу Устава и Бриселског споразума“.

„Главни аргументи Републике Србије у одбрани наше територијалне целовитости и уставне одредбе да су КиМ саставну део Србије јесу, с једне стране, Устав и његове одредбе, а с друге стране све оно што нисмо могли да чујемо ни у једној речи супротне стране, као и једног дела стручне јавности, а то је Резолуција 1244 СБ УН“, рекао је Селаковић.

Према његовим речима управо та резолуција даје основа свему ономе што је и наведено у Бриселском споразуму, односно посебни косовски закони, полиција, правосудни систем…

„То је оно на шта смо обавезани Резолуцијом 1244 и не можемо да живимо у стварности у којој ћемо се данас позивати на ту резолуцију, да кажемо да нас штити, а онога тренутка када нам се њена садржина не допада, да се не позивамо на њу“, рекао је Селаковић.

Према његовим речима став Владе Србије јесте да је Бриселски споразум политички споразум, да је то политички акт донет на основу резолуције Скупштине Србије којом су постављени основни принципи и смернице за вођење разговора са представницима привремених институција самоуправе на КиМ.

„Том резолуцијом себи смо јасно одредили обавезу да ћемо оно, о чему се политички будемо споразумели, на уставан и законит начин правно реализовати кроз уставотворну и законодавну активност Скупштине Србије“, објаснио је Селаковић.

Суштина је, како је објаснио, да ми суштинску аутономију КиМ Србија не може једнострано да одређујемо и да би то, да је могао, учинио уставотрворац 2006.

„Ми можемо да разговарамо који треба да буде обим те суштинске аутономије и шта она треба да садржи. Једна од фаза шта треба да буде суштинска аутономија КиМ у саставу Србије јесте Бриселски споразум“, рекао је Селаковић и замолио све представнике стручне јавности, али и остале грађане Србије да дају предлог на који други начин то може да се учини.

Слободан Самарџић: Бриселски споразум доприноси `бездржављу` Србије

Потпредседник Демократске странке Србије Слободан Самарџић изјавио је новинарима да је подносиоцима захтева стало до тога да неко ко је надлежан за питање уставности и законитости коректно уради свој посао.

„Овом расправом преовлађивао је став да УСС треба да узме предмет и оцени његову уставност. Та оцена, по ономе што се чуло, не може бити другачије од тога да су Бриселски споразум и пратећи акти у супротности са Уставом Србије, да га крше и доприносе нездравом државном стању, односно ‘бездржављу’ у коме се Србија данас налази“, закључио је Самарџић.

(Танјуг)