Луначек: Александар Вучић је направио „невероватан“ договор са Приштином

Беч — Ширење ЕУ на западни Балкан је у ствари консолидација Европе, закључак је учесника дебате на тему „Западни Балкан“, која је вечерас одржана у Бечу.

Дебата у Министарству иностраних послова Аустрије о западном Балкану, како је наглашено на почетку скупа, је једна у низу серије дебата о важним регионима, које је иницирао министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц.

То што је западни Балкан започео серију дебата јасно показује који значај овај регион има по Аустрију и да је он јасан спољнополитички приоритет Беча, наглашено је на почетку.

Посланик Зелених у Европском парламенту Улрике Луначек и аустријски дипломата Волфганг Петрич оценили су да је важно да се на ширење ЕУ не гледа као на пуко проширење, већ као на консолидацију старог континента.

„Мировни пројекат ЕУ није завршен без западног Балкана“, подвукла је Луначек додајући да је то још важније сада нагласити.

Бивши високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини, Петрич је истакао да живимо у ери у којој су се, већ постојећим проблемима додали нови, и да поука тога мора бити да се треба посветити пољима од интереса и тамо проактивно деловати.

Он је нагласио да Аустрија, којој је приоритет западни Балкан и његово приближавање ЕУ, треба пронаћи савезнике, а има их у Унији.

С тим у вези је подвукао да се ради о консолидацији Европе и да је потребно то објаснити грађанима, као и њихове интересе од проширења.

Петрич је указао да би било погрешно ако би Европска комисија, у новом мандату, изјавила да неће бити ширења током наредних пет година, јер је то непотребна изјава пошто ниједна земља за пет година неће бити спремна за пријем.

Луначек је рекла да Аустрија ужива одличан углед на Балкану, и да је веома омиљена, те да постоје и велика очекивања од Беча.

„Имам утисак да та очекивања не испуњавамо у обиму који постоји. Тешко је испунити очекивања са постојећим ресурсима, са амбасадама које нису довољно попуњене“, истакла је она.

Луначек је казала да, ако је тежиште западни Балкан, онда томе треба посветити ресурсе и особље, јер би у супротном очекивања могла прерасти у разочарење, што би се одразило и на привредну сарадњу.

Исто тако је нагласила да су потребна улагања и конкретни пројекти.

Такође је оценила да је потребно појачати сарадњу са цивилним друштвом, како би се поспешила сарадња грађана у региону, без које нема помирења.

Почетак могао би бити, додала је Луначек, подстицај око 500.000 грађана са простора бивше Југославије, који живе у Аустрији, да међусобно сарађују.

И Петрич је мишљења да би дијаспору требало појачано подстаћи на дијалог између различитих заједница, јер би дијаспора могла бити један важан мост ка њиховим земљама порекла.

Када је реч о властима у Србији Луначек је, одговарајући на питање да ли су се неки политичари на Балкану променили од националиста у прагматичаре, рекла да је премијер Александар Вучић предузео један корак, договор са Приштином, за који нико није могао да верује да ће до тога доћи.

Она је казала да полаже на политичаре који не покушавају да заташкају прошлост, јер је то битно да се она превазиђе, али који су спремни на промене.

Петрич се даље осврнуо и на стање у Босни и Херцеговини додајући да међунардона заједница мора променити свој проступ и одустати од финансијске кондиционалоности, већ прећи на политичку кондиционалност, која је донела резултате у односу Београда и Приштине.

„Наш ангажман траје предуго, посебно у БиХ, где је међународна заједница, то јест Европа највише инвестирала, тамо је ситуација драматична. Треба анализирати како је дошло до тога. На другој страни има позитивних примера, а то је договор Београда и Приштине. Треба сагледати шта је довело до тога. Наравно да су били политички импулси, нисмо их водили за руку, као што још увек чинимо у БиХ, већ су постављени јасни критеријуми и циљеви. То је била политичка кондиционалност, а не финансијска, као у БиХ“, објаснио је Петрич.

Он је навео да је Република Српска класичан пример за нешто где већ дуго не функционише актуелна политика.

Русија, према његовим речима може да помогне у промени политике. Истовремено је констатовао да је Москва променила своју политику на Балкану, и да сада следи стратегију да продре тамо где не може ЕУ, што је потпуно легитимно.

На крају он је констатовао да је међународна заједница пропустила да улаже у образовање на Балкану, што је највећа грешка у последње две деценије у БиХ.

Аустријски експерт за Балкан Ведран Џихић је подвукао да се на Балкану не ради о интеграцији нечега штоје далеко и страно, већ о прикључењу региона који је готово полуинтегрисан и због тога треба Брисел да буде храбрији.

С тим у вези затражио је другачији приступ, посебно у ово време кризе, када се ЕУ на Балкану може доказати функционалном.

Ако ЕУ успе на Балкану да својом политоком донесе промене онда се показало да функционишу Унија, њене вредности и политика, подвукао је Џихић.

(Танјуг)