О контроверзама монаха Серафима: ТАДИЋЕВА ВЛАСТ ЈЕ ПОСТАВИЛА ИРИНЕЈА

Саветник Бориса Тадића Млађан Ђорђевић седи између епископа Григорија и митрополита Амфилохија. Представници црквене и државне олигархије.

У недавном интервјуу на Хепи телевизији, монах Серафим, бивши придворни ђакон Епископа зворничко-тузланског Василија устврдио је да је Тадићев режим поставио Иринеја Гавриловића за патријарха српског.

„Покоравати се Богу већма него људима“ – то је Устав Православне Цркве, њен вечни и неизменљиви Устав Свеустав, њен вечни и неизменљиви Став – Свестав. То и први одговор њен првим гонитељима Цркве (Дела Апостолска 5,29); а то њен одговор и свима гонитељима њеним кроза све векове, до Страшног Суда. За Цркву је Бог увек на првом месту, а човек, а људи увек на другом месту. Људима се треба покоравати све док нису против Бога и Божијих закона. Но чим иступе против Бога и Његових закона, Црква им се мора одупрети и супротставити. Не ради ли тако, зар је Црква? и представници Цркве, не раде ли тако, зар су апостолски представници Цркве? Правдати се при томе такозваном црквеном икономијом није друго до прикривено издавати Бога и Цркву. Таква икономија је просто напросто – издајство Цркве Христове. (Свети Јустин Ћелијски)

Монах Серафим Јовановић, кога погрешно српски медији потписују под псеудонимом „Бојан“, опет је говорио о оптужбама на рачун епископа Василија Качавенде. По учењу Цркве, једном дати монашки завети, никада се не могу поништити, као што се ни крштење не може поништити. Онај који самовољно напушта своје положене завете, наставља да живи у греху, али није „размонашен“. Тако и онај који је крштен, па отпао од Цркве, може да се назове отпадником, а никада „раскрштеником“. „Био сам монах, (па, сад више нисам)“, је исто толико бесмислена реченица као и она „био сам крштен, (па, сад више нисам)“.

Отац Серафим, који је напустио своје монашке завете, поновио је своју више пута испричану причу по којој је епископ Василије организовао убиство једног младића од 17 година и користио свој положај у СПЦ ради задовољавања блудних страсти. Оно што је узгред поменуто није нимало безазленије од приче о педофилији.

Он је, наиме, рекао да је режим у Србији, био он Милошевићев или Тадићев, бирао последње патријархе СПЦ, и да су све три коверте приликом избора патријараха садржавала исто име. По њему, УДБА је имала огроман утицај и мешала се у све послове Цркве.

„Пред сам избор патријарха, у Бијељину је отишао један од саветника Бориса Тадића. Мислим да се звао господин Ђорђевић. Један од саветника. То ми је причао човек који је тамо био присутан, који ће то да посведочи пред судом без икаквих проблема, јеромонах отац Петар Перић, који је и сада тамо у манастиру, који доживљава страшне страхоте и притиске… Он (Ђорђевић) је рекао Качавенди: –Ти не смеш да идеш за Београд. Ми ти забрањујемо. Не смеш да будеш кандидат за патријарха. Значи, ти на Сабору нема шта да тражиш. То му је рекао саветник председника Тадића.“

Серафим тврди да га је режим Бориса Тадића „класично користио“: „Користили су ме све време. Тад је била и прича о патријарху Иринеју. Питао ме је господин Симић (Јован Симић, Тадићев саветник за евроинтеграције): -Шта Ви мислите о Иринеју Нишком? Као: -Ко би било добро да буде следећи патријарх?“

Такође, наводио је да је и епископ Григорије био у игри, да га Демократска Странка постави за патријарха. Он је и позитивно поменуо епископа Григорија, наводећи да је саветник Бориса Тадића, Јован Симић навео да не желе да гоне „компромитованог Качавену који ће да ради оно што ми хоћемо“. Епископа Григорија, који је млад, по саветнику Тадића, требало би тек компромитовати да би могли и њиме да руководе.

Зашто се Јован Симић, „саветник Тадића за питања Хашког трибунала“ бавио СПЦ?

Ова тврдња, која наизглед иде у прилог еп. Григорију Херцеговачком, ипак, наводи на питање – да није и он у једном тренутку „компромитован“, само од неке друге службе? Уколико су демократе размишљале о њему као новом патријарху, логично је, по Серафимовој причи, да је већ био довољно компромитован од државне безбедности. Познато је да је епископ Григорије од националисте постао евроинтегриста, што је преокрет сличан Вучићевом, а постао је и екстремни заступник унијатства са Ватиканом. Његови позиви да се српски генерали изруче Хагу, у српској јавности испреплетаној разним „службама“ и разним интересним групама, тешко да су били само његови политички ставови. О независности еп. Григорија, уколико је тачна прича јеромонаха Серафима, тешко да може бити речи.

Монах Серафим: -Они су, у сваком случају, припремали свог кандидата. Бирали су ко ће да буде кандидат за патријарха.

Новинар: -Да ли се патријарх Српске православне цркве бира у кабинету Бориса Тадића или у Патријаршији?

М. Серафим: -Увек се бира у неком кабинету. Никад се не бира у Патријаршији.

Монах Серафим је оптужио и људе са важних положаја у СПЦ да их не занима ни одбрана Вере Православне:

„Нико није могао да уништи СПЦ колико смо то ми урадили сами. Шта ће нама нека страна тајна служба или Европа да уништава СПЦ. Па, ја да Вам кажем овако: кад би цела Србија прешла у римокатоличанство, то се код њих не би ни приметило.„

Диктатура Христоборачких безбожника и Христоиздајничких Јуда – ето наше тужне, наше мученичке стварности и мученичког живота. Диктатура Јуде! Има ли ишта одвратније од тога за Цркву Христову, и за човека хришћанина?… (Свети Јустин Ћелијски 1960.)

Eпископ Григорије, „млада гарда“. Да ли је епископ Григорије наручилац текстова о епископу Василију желећи да истакне себе, као што тврди стрипер  и директор НВО „Сигурна позиција“ Дејан Несторовић?

Од 1960. до данас, очигледно се ништа није променило што се тиче односа христоборачке власти и христоиздајничких Јуда у мантији.

Погледајте такође: ТАДИЋЕВ ЧОВЕК ЗА СПЕЦИЈАЛНЕ ЦРКВЕНЕ ОПЕРАЦИЈЕ

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“