СЛИНАВО МИНИСТАРСТВО

Расуло у српској полицији само је ових дана показало колико је полицијски врх отуђен, криминализован, и опасан по државу.

Отуда је и постављање Небојше Стефановића, момка из Вучићевог шињела, показало колико је српски премијер кратковид, увучен у криминал и склон уценама.

Небојша Стефановић се, као председник Народне скупштине Србије коректно држао, док је водио седнице.

Ипак, он је неспособан да стане на црту онима, који се из полицијских кабинета озбиљно баве криминалом већ две деценије.

Када је у недељу, 27. априла, у дану када је изабран за министра унутрашњих послова Небојша Стефановић одмах након полагања заклетве у Народној Скупштини Србије, и пре конституисања Владе Србије и преузимања дужности од свог претходника, посетио Полицијску управу града Београда, наслутило се да за полицију и грађане долазе још црњи дани.

У пратњи начелника ове полицијске управе Веселина Милића, министар је обишао полицијске службенике дежурне службе, “пожелевши им мирну ноћ“. Дошао је у пратњи шефа свог кабинета Ивана Ристића, који је, до тог дана, био шеф његовог обезбеђења!

Необично је да и пре конституисања Владе Србије господин Стефановић поставља шефа кабинета, и иде у посету коју и није могао уговорити, као министар унутрашњих дела.

Пре конституисања Владе Србије, господин Стефановић је из све снага покушао да спречи улазак СПС-а у коалициону владу. Није бирао речи, када је представљао дотадашњег премијера и министра унутрашњих послова и његове партијске кадрове. Посета Полицијској управи Београда, имала је за циљ да министар Стефановић покаже ко ће бити његов фаворит у остваривању утицаја на политику министарства.

Организована криминална група, која се распоредила на кључне позиције у држави, ласкајући Вучићу, а иза леђа му правећи омчу за вешање, а којој припада и Веселин Милић, начелник Полицијске управе Београда, захтевала је од Стефановића да истог дана службено посети полицијску управу на чијем је Милић челу, да се зна ко је ко у служби!

Директор полиције Милорад Вељовић је за начелника Полицијске управе за Београд, најјаче организационе службе у МУП-у, поставио Веселина Милића, свог помоћника. Милић је први колегијум у згради београдске полиције одржао 20. септембра прошле године.

Овај 35-годишњак је полицијску каријеру започео у Ужицу, а нарко-мафија га је брзо преместила у Београд.

Његово премештање у ПУ Београда, које је потом уследило, плаћено је директору Вељовићу 50 хиљада евра, за напредовање у звање помоћника директора полиције дато је 200, а постављање за начелника Полицијске управе Београд одвојено је 500 хиљада евра, које су предате Вељовићу.

Нико није могао да замисли да мајор буде постављен на место генерала!

Веселин Веско Милић је познат као суров и насилан човек.

Лист против мафије је у неколико бројева описао овог контроверзног бизнисмена у полицијској униформи, сва његова насиља, отимање станова, рекетирање…Да је српска полиција у пуном расулу, да су врхови и кључни људи у Дирекцији и управама полиције вође најопаснијих мафијашких група, није потребно говорити.

Након поновљење полицијске акције уперене против нарко дилера, показало се да вође нарко група имају директне заштитнике у врху полиције. Тим поводом нацији се обратио и председник Томислав Николић:

-„…Ни поновљена акција Гром 2 није дала резултате које грађани Србије са правом очекују у борби против наркоманије и криминалаца, који се тим послом некажњено баве.

Највећи нарко-дилери, или нису затечени на локацијама доступним полицији, или код њих није нађено ништа што би било основ за задржавање. Очигледно је да информације цуре и да неко унапред обавештава шефове нарко-мафије, па они имају довољно времена да уклоне доказе о својој умешаности у организацију промета наркотицима“ – оценио је тада председник

Николић у писаном саопштењу достављеном медијима. Он сматра да је очигледно велики број осумњичених обавештен и да ће овако протећи све будуће акције.

Српски председник одавно има проблема са полицијом. Све је, уствари, почело још новембра 2012. године, неколико месеци по ступању господина Николића на дужност председника Србије. Шефовима Управе криминалистичке полиције прети хапшење због прислушкивања Вучића и Николића, објавио је дневни лист Блиц, 2. новембра 2012. године. Управа криминалистичке полиције пре три дана наложила је прислушкивање телефона потпредседника Владе Александра Вучића, а због овог незапамћеног инцидента прети и хапшење највиших функционера српске полиције, писао је Блиц!

Дуже од две године Вучић нас је, скоро сваког месеца, обавештавао о свом подвигу и хапшењу Дарка Шарића, за кога је сматрао да може да одведе у затвор премијера Ивицу Дачића.

Када су јавно објављени транскрипти разговора између господина Шарића и Мише Радуловића, испоставило се да су они били блиски пријатељи и са тадашњим председником Тадићем, и његовим шефом кабинета Миодрагом Ракићем.

Из транскрипата разговора, који су објављени, недвосмислено је да су Шарић и Радуловић били и у пословним односима и са Динкићем, Мирком Цветковићем, Синишом Малим….

Вучићев билтен Инфомер објавио је 26. маја на насловној страни да је Вучић од 2012. године, све до марта ове године, намерно навођен на погрешан траг од стране врха српске полиције! Вучић је признао да је био предмет манипулације и зајебанције од Управе криминалистичке полиције и директора Вељовића.

Шта је хтео овим признањем?

Да изазове сажаљење грађана, или да полицији поручи како је разочаран што га не слушају?

У оба случаја, Вучићево понашање је имбецилно.

Његов билтен у броју од 29. маја тврди да „…Полицијска мафија држи у фиоци све политичке лидере“. Ко је крив, ако је то тако, Вучић нам не даје одговоре. А зна се да је он ултимативно тражио да се директору Вељовићу, мимо свих законских основа, продужи нови мандат.

Упорно је подржавао Вељовића, уверен да ће ухапсити Ивицу Дачића. Испоставило се, да су се врхови полиције поигравали са њим,увидевши о каквој будали је реч. Тако нас Информер 31. маја обавештава да “Генерал Папаја прети ратом“.

Реч је о генералу Родољубу Миловићу, којег је Дарко Шарић оптужио да му је наместио аферу, и да му је узео 7.400.000 евра!

Влада Србије, којом руководи Вучић као са приватном бакалницом, има легитимно право да поставља директора полиције, а министар унутрашњих послова је овлашћен да поставља начелнике управа полиције.

Небојша Стефановић, доктор Мегатренд науке, није способан да руководи српском полицијом. Тако је Информер у броју од 2. јуна насловном страном „Вељовић даје оставку, иде у пензију“, поручио директору полиције да сам оде. Али, Вељовић се огласио саопштењем да не даје оставку, нити ће ићи у пензију!

И Вучић и Стефановић су подвили реп.

И започета афера, када нас је упреподобљени премијер обавестио да умало нисмо остали без њега на власти, јер је планирао да поднесе оставку, јер је био уцењен од полиције, због наводног учешћа свог малолетног сина у тући са голманом Владимиром Стојковићем на сплаву на Сави, у глуво доба ноћи, паде у заборав.

Нико није крив.

Тресла се гора, најављивана су хапшења генерала, чистке, истрага…Вучић крене, па кад му запрете, повуче се, као куче.

Али, и поред неспорне чињенице да је ухваћен у приписивању докторске дисертације, Стефановић не намерава да оде с положаја. Немачки министар Карл Теодор цу Гутенберг је, када је откривено да у докторату није ставио под наводнике цитиране делове туђих радова, мада је навео да је користио њихову литературу, одмах поднео оставку, извинуо се грађанима и поништио свој докторат.

Стефановићу то не пада на памет, али ће, сигурно, притисак из иностранства бити толико жесток да ће Вучић морати да га замени.

Да ли преписни министар може да руководи полицијом?

По Вучићевом схватању, такви људи су идеални да му служе. Али, много је мачку говеђа глава!

Полицијске структуре, очигледно је, лако компромитују Вучићеве људе. Јер се Вучић и не дружи са онима који немају мрљу на биографији.

Ипак, Стефановић је кренуо да смењује начелнике који су блиски СПС-у, покушавајући да се додовори онима генералима који су га компромитовали.

Вучић је, очигледно, изгубио рат са криминалним врховима српске полиције. Његова педерска психологија спутава га да до краја заврши било који започети посао, па и увођење реда у раду полиције.

Са Слинама се не иде у битку. То потврђује и случај његовог министра Лончара, кога је напао криминалац Љубиша Буха Чуме, који у криминалистичку полицију улази као у своју кафану.

Вучић, увијено, и изокола је најављивао утврђивање одговорности, али је издао и Лончара.

Ко рачуна на Вучићеву заштиту, црно му се пише.

Пише: мајор Горан Митровић

©Geto Srbija