Срце и бубрег из штампача, напредак у науци или пут у непознато?
ЗАХВАЉУЈУЋИ 3Д штампи, која користи компјутерски направљене дигиталне моделе да би се креирали реални, опипљиви предмети, данас можемо да штампамо играчке, накит, храну. У блиској будућности можда бисмо могли да штампамо нешто много комплексније – људске органе.
Већ годинама медицински истраживачи су у стању да репродукују људске ћелије крвних судова, мокраћних канала, ткива коже. Али, направити комплетан орган, са свим припадајућим структурама, много је захтевније.
Научници већ користе 3Д штампаче за мале траке ткива органа. И док је штампање целих људских органа, који би искоренили потребу за даваоцима органа за трансплантацију још далеко, не треба заборавити да се технологија муњевито развија.
– Сами механички процеси нису проблем, зачкољица су биолошки материјали. То није као штампање пластике или метала. Они неће одумрети ако их оставите на собној температури предуго – каже на ову тему Мајк Тич, уредник магазина „Свет 3Д принтера“.
Идеја о штампању људског бубрега или јетре у лабораторији, можда делује невероватно, чак језиво. Али за многе научнике из ове области, биолошко штампање је веома обећавајуће и у њега полажу много наде. Одштампани органи не само да би могли да се у будућности користе за замену постојећих људских, они ће већ у наредним годинама имати примену у тестирању лекова и вакцина. Лекари ће бити ослобођени и тестирања на животињама или синтетичким моделима, а добиће далеко поузданије резултате, испитујући право људско ткиво.
Заправо, тестови токсичности лекова већ се одвијају на штампаном биолошком ткиву. На тај начин и фармацеутске компаније могу да сачувају много новца, али и здравље својих учесника клиничких истраживања. Брзина којом новости у овој области стижу дају нам за право да верујемо да ће у наредних пет до седам година технологија сазрети довољно да се овако добијена ткива заправо и користе за очување људског здравља.
Људи би већ за неколико година могли да буду опремљени бубрезима направљеним на 3Д штампачима захваљујући аустралијским истраживачима који већ гаје ове минијатурне органе у лабораторијама. Истраживачи са Универзитета у Квинсленду направили су мали бубрег, који ће се наредних месеци користити за тестирање лекова и као модел за израду 3Д штампаног органа. Од свих људских органа, најтеже је направити управо бубрег, и ако то успеју, онда за науку нема границе.
Једна компанија из Сан Дијега већ је потписала споразум са Универзитетом у Квинсленду како би видели колико далеко они могу да оду, у нади да ће на крају бити у могућности да биолошки штампају бубреге. Успех у штампању бубрега могао би да буде огромна предност за људе – нарочито оне којима је потребна трансплантација. Не само што више не би били зависни од људских давалаца, већ би се могли „израђивати“ бубрези који су компатибилнији пацијенту, са минималним ризиком за одбацивање органа.
И док неки научници сматрају да нас од овог сна дели тек неколико година, професор Мелиса Мала, која предводи истраживачки тим са Универзитета у Квинсленду, мисли да ћемо тако нешто бити у стању да урадимо тек за 15 до 20 година.
– Бубрег је изузетно комплексан орган са 35 различитих типова ћелија које сви имају различите функције, а много малих тубула које треба постројени на прави начин. Много је комплекснији од јетре, панкреаса или срца – сматра ова научница, а преноси „Дејли мејл“.
В. Н. – НОВОСТИ