Украјински историчар: кијевске власти застрашују становништво (Први део)

Нажалост, иако сам држављанин Украјине, морам да признам да украјинске власти тероришу, односно застрашују становништво.  – оцењује у интервјуу за „Глас Русије“ историчар, колумниста српског листа „Печат“ Сергеј Белоус, који се недавно вратио са југоистока Украјине, где се настављају војне акције, гину цивили, али и наше колеге- новинари.

Сергеј, болно је читати оно што о својој свакодневици пишу становници југоистока Украјине. На пример, једна млада мајка је написала да када почиње паљба, она музику пушта гласно, покушавајући да убеди себе да се то напољу чује ватромет, иначе се може просто полудети. Колико је јак страх код локалног становништва?

Страх је присутан, али све зависи од региона. Има места и за оптимизам и за подршку идеји Доњецке народне републике. Иако сам до свог путовања тамо мислио да је то преувеличавање. У Краматорску је једна девојка врло интересантно рекла: „Сада, већ да, подржавам“. „А од када? Од ког момента?“- питали смо је. „Од дешавања у Одеси, где је погинуло 50 људи, посебно после почетка такозване Антитерористичке операције против свих нас“- одговорила је девојка.

За десетак дана срео сам можда двоје –троје људи који не подржавају ДНР. Остали су за.

На југоистоку су били незадовољни управом Јануковича. Говорили су да не схватају чему Мајдан, али њима се ни Јанукович није допадао. Током последњих председничких избора, иако их је тешко називати општеукрајинским, обзиром да нису били одржани у неколико југоисточних области и на Криму, који Кијев и даље сматра својом територијом, није било таквих особа које би могле да представе интересе ових региона. Тако да се сав овај политички потенцијал сублимира у подршку руководству ДНР. И њихове наде имају више основа, него код оних који су до јуче подржавали Евромајдан. Али, главно питање које се јавља код људи је шта ће бити даље.

Русију редовно криве да она подстиче мешање у украјинске унутрашње проблеме и да помаже народним одредима на југоистоку. Да ли сте успели да приметите руско присуство на местима бојних дејстава?

Водећа улога Русије, то је фејк. Они који из Русије долазе као добровољци, то су приватна лица, то је максимално 150 особа недељно. Народни одреди имају углавном застарело оружје. Лично сам видео у Славјанску митраљез „Максим“ који је престао да се производи после Другог светског рата. Боре се са чим стигну. Снагама самоодбране ДНР потребно оружје Никакву продужену руку Москве, никакве „диверзанте из Русије“ нисам приметио.

Шта можете да кажете о мотивацији, борбеном духу оних који се боре на страни јединствене Украјине, а против народних одреда?

Многи професионалци у Украјинској армији не схватају прави разлог и циљ овог рата. Например, у Доњецку кировоградски одред специјалних снага намерно није улазио у конфликт са батаљоном народних снага „Исток“, зато што то нису терористе, како пишу украјински медији, већ људи који су заједно учествовали у вежбама са кировоградским специјалним снагама и одлично се познају. Просто, вољом судбине, нашли су се на различитим странама барикада. Са друге стране, народни одреди имају посебан однос према војницима који су на одслужењу војног рока- било је случајева када су бивали заточени, а потом су их предавали лично њиховим мајкама. Постоји податак да је заправо 90% војника који се воде као нестали, заправо погинули у окршајима. То се не објављује, јер не желе да дижу панику, након тога ниједна мајка не би пустила сина у рат. Против народних одреда су се борили батаљони „Азов“ и „Донбас“ које чине они људи којима или треба новац или су присталице ултранционалистичких ставова. Према њима, однос је наравно другачији.

Тимур Блохин – Глас Русије