Беседа Милоша Стефановића на црквено-молитвеном сабору у манастиру св. Николаја у Лозници код Чачка 2014. године

ДРУГИ ЦРКВЕНОНАРОДНИ САБОР У ЛОЗНИЦИ 2014 ГОДИНЕ

Преосвећени владико, часни оци, поштоване сестре монахиње, драга браћо и сестре , Помаже Бог!

Велики је Господ , и величанствена су дела његова!

Ови дивни стихови, потврђују  Божије присуство  овде на земљи од самог почетка стварања света,  и  прожимају нас  све до данашњих дана. А историја рода људског нас учи да искушења кроз која ми данас пролазимо,страдања , прогони и патње, нису никаква новина, нити се то догађа само нашој генерацији, већ је то од почетка века и света била  стална борба између добра и зла,  истине и лажи ,борба са  светским моћницима и нечастивим силама, око очувања вере наше Православне и Светосавске и државе наше Србије.

Посматрајући новију историју рода србског од Немањића  па све до данас,  никада се до сада није десило, да народ буде тако грубо одбачен и понижен од својих владара, и световних и духовних, и да од њих нема никакву подршку у борби за очувању своје вере и своје државе.

Ако би смо поредили прилике, из времена када је настајала нова србска држава под влашћу Немањића, и прилике у наше време, када нестаје  србска држава под овом влашћу,  запажамо огромну разлику. Она се огледа у томе што ондашњи владари живеше по закону Божијем а ови данашњи по законима ђавољим.

И тако ондашњи владари са благословом Господњим створише много моћну и уважену државу Србију, а ови данас са благословом ђавољим разградише и оно мало што је од Србије и Православља остало.

Ако посматрамо позицију верног народа у Немањино време и данас , видећемо да је данас неупоредиво теже одбранити и своју веру и своју државу од спољних и унутрашњих непријатеља. А зашто, па зато јер је у оно време на челу србске државе био Стеван Немања, Богобојажљив ,побожан домаћин, који касније постаје светац, а на челу Цркве долази  Сава њен оснивач и бранитељ од свих јереси ондашњег доба који касније и он постаје светац. А сви добро знамо какав живот треба да води човек на земљи да би постао светац.

И сви  тако редом, један за другим, смењују се владари , световни и црквени, и сви, светитељи.  А одкуда то?  Па сви су живели по законима Господњим , сви су живели са молитвом и страхом Божијим, поштујући свето Јеванђеље и светоотачко предање.

Каква дивна земља и какви дивни владари! Како је том народу било лако, и лепо живети у њој.  А и у то време било је доста проблема, и световних и духовних, као и данас.  Непријатељ је нападао на државу и њене границе са свих страна, и на веру  нашу Православну како споља тако и изнутра, разне секте и јереси :  али живот са проблемима и искушењима је нормалан хришћански живот.  И како се било борити против  њих?   Лако, јер вам је на челу државе светац и на челу Цркве светац. А као последица тога   створена је велика и моћна држава коју су сви поштовали и уважавали.

А ми данас, драга браћо и сестре, кога имамо за руководитеље државе и цркве?  Како је нама данас  тешко живети са њима, и у исто време сачувати  веру Православну и Светосавску и земљу Србију и србство, јер наши световни владари, распродају оно што нису стицали,  одричу се свете земље Лазаревске, и свој сопствени народ  и своју рођену земљу гурају у туђу државу. А  духовни владари им у томе здушно помажу и још корак даље иду, одричу се своје вере прадедовске, и себе у јеретике сврставају, и нову веру светску и белосветску пропагирају , веру звану Екуменизам.

Али, велики је Господ и величанствена су дела његова, драга браћо и сестре.                                                                                               

А то сведочи и овај величанствени Сабор, на коме нас је Господ сакупио, да нас окрепи и утврди у вери нашој Православној и Светосавској, вери нашој државотворној и истинитој.

Чувајмо Православље као зеницу ока свога! – како сутра небисмо били неки други народ и нека друга вера.

Јер ми смо ваљда једини народ на свету, који када му исчупају веру, они му исчупају и душу а са њом исчупају и србство и Србију. За то имамо подоста свежих примера , од Далмације, Херцеговине ,Западне и Источне Славоније, Дубровника, Косова и Метохије, Рашке области, свуда су не тако давно, већински живели Срби Православци , а одступивши од вере отаца својих, најчешће продајући веру за вечеру, и прихватајући белосветске јереси као веру,променише и нацију и државотворност и посташе неко сасвим други . А ви добро знате који други, наши највећи непријатељи.

И данас, када је много тешко бити Србин  свуда у свету па чак и у Србији, када су навалили и споља и изнутра да нас поробе и промене, и учине неким другим, оним што нисмо никада били, и што нетреба никада да будемо, и данас, баш данас, пројави се Господ  и каже : „Небој се мало стадо“. И тако, нама обичним верницима, народу србском, који смо у задњих пет- шест година   тумарали за духовним вођом, у борби за очување наше вере, Православне и Светосавске, који смо се национално и духовно освестили, Господ придружи, и на чело постави ,преосвећеног владику Артемија, да он руководи и стражи, над сваким нашим  духовним кораком.

Хвала ти Господе, што раздвајаш жито од кукоља, што раздвајаш истину од лажи, веру од невере, и што кроз страдање владике Артемија, његовог монаштва и верног народа,  умножи мало стадо  на путу Твоме.  Хвалати за сваку Твоју опомену коју нам посла преко земљотреса и поплава,преко наших патњи и прогона, јер то нам је знак да нас ниси оставио и заборавио,  и нада да ће мо као народ преживети, ако се покајемо и вратимо Теби у наручје , истргнувши се из загрљаја нечастивог.

Велики је Господ драга браћо и сестре и величанствена су дела његова.
Овим дивним стиховима , желим да вас све поздравим и охрабрим и кажем , велика су искушења пред нама, али ћемо победити и опстати и као народ и као држава, ако останемо на путу Господњем, путу Православном и Светосавском.

Амин, Боже дај.

Милош Стефановић – Ариље