Мајстор џудоа, самбоа и политике

ЖИВОТНИ И ДРЖАВНИЧКИ ПУТ ВЛАДИМИРА ПУТИНА – ЛИДЕРА КОЈИ РУСИЈИ ВРАЋА ЗНАЧАЈ ВЕЛИКЕ СИЛЕ СА ГЛОБАЛНИМ ИНТЕРЕСИМА

• Путинов деда Спиридон био је познати кувар, припремао је храну за највише партијске руководиоце СССР, укључујући и Стаљина, али нема потврде да је био лични Лењинов или Стаљинов кувар

• И данас се бави руском борилачком вештином самбо (мајстор спорта од 1973.) и џудоом (мајстор спорта од 1975.), а вишекратни је шампион Санкт Петербурга у самбоу

• Од 1979. похађа у Москви Вишу школу КГБ, а 1984. једногодишњи факултет на Институту „Андропов“, при КБГ СССР, за специјалности – спољна обавештајна делатност и немачки језик – где добија тајно име „Платов“

• Током два председничка и два премијерска мандата уздигао своју земљу и повратио јој моћ и позиције на међународној арени

ЛИДЕР са којим је Русија сигурним кораком ушла у 21. век – Владимир Владимирович Путин – родио се у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург) 7. октобра 1952. године. Од оца Владимира Спиридоновича Путина и мајке Марије Ивановне Шеломове. И отац и мајка били су учесници Другог светског рата, преживели су двоипогодишњу немачку блокаду Лењинграда (Марија је радила у фабрици, а Владимир је бранио коридор за доставу намирница и наоружања, када је и тешко рањен).

Путинов деда Спиридон био је познати кувар, припремао је храну за највише партијске руководиоце, укључујући и Стаљина. Али, нема потврде да је био лични Лењинов или Стаљинов кувар, како неки тврде.

са ћерком Маријом и супругом Људмилом

Владимир Путин ожењен је Људмилом Александровном Путином (јул 1983.), имају ћерке Марију (1985) и Јекатерину (1986). Говори немачки и енглески језик.     

   Млади Путин

   Владимир је био треће дете у прододици. Два старија брата, која су се родила пре рата, умрла су још као мали. Одрастао је у „комуналном стану“, где више породица живе заједно и деле кухињу и мокри чвор. Још у то време у њему се родила жеља да постане обавештајац, а надахнуће је добијао гледајући совјетске филмове о ратним шпијунима.

као дечак, са мајком Маријом Ивановном

                                                  у основној школи                                                                                          

  Како су забележили Путинови биографи, још као дечак схватио је да само јаки опстају у суровом свету и да ће понекад морати и да се туче – да не би био тучен. Од тада датира његова љубав према борилачким спортовима, посебно према џудоу и руском самбоу. Кажу да је, иако није крупан, увек важио за једног од опаснијих момака у крају.

И данас се бави самбоом (мајстор спорта од 1973.) и џудоом (мајстор спорта од 1975.). Вишекратни је шампион Санкт Петербурга у самбоу.

   Студије права

Пажњу надлежних за кадровска питања КГБ-а привукао је још 1970, као бруцош на Правном факултету Лењинградског државног универзитета „Жданов“ (ЛГУ), где су га и контактирали обавештајни официри. Како је једном приликом изјавио, покушавао је и пре тога да уђе у КГБ, али су му посаветовали да се стрпи и да прво заврши студије.

На ЛГУ упознаје и свог будућег политичког ментора и пријатеља Анатолија Собчака, каснијег градоначелника Санкт Петербурга током 90-их година, који је у то време био доцент на факултету. Истовремено, приступа и КПСС-у, одакле се формално никад није ни ишчланио, задржавајући партијску књижицу све до распада државе 1991. године.

      Анатолији Собчак, Путин десно са новинама                                                                       фотографија са исказнице КГВ-а

   Каријера у КГБ-у

   По окончању студија 1975. године, прво радно место нашао је у Комитету државне безбедности (КГБ), где је био распоређен у 4-ом одељењу Прве главне управе, задужене за деловање у иностранству. Већ наредне године завршава курсеве оперативне припреме и постаје млађи официр, поручник КГБ-а. Од 1977, ради на контраобавештајним пословима, у истражном одељењу Лењинградског КГБ-а. Две године касније одлази у Москву, у Вишу школу КГБ-а, а 1984. похађа једногодишњи факултет на Институту „Андропов“, при КБГ СССР, специјалност – спољна обавештајна делатност и немачки језик.

За потребе тог школовања добија тајно име „Платов“. И одмах по окончању „Андропова“, прелази на рад у источну Немачку. У Дразден, где је службовао под покрићем функције директора Дома пријатељства СССР-а и ДДР-а.

   Дрезденске године и пад Берлинског зида

Током боравка у Драздену (1985-1990), био је унапређен у потпуковника и добио је функцију старијег помоћника начелника одељења. Како је говорио у интервјуима, слободно време је проводио са породицом и у дружењу са колегама, а у тренуцима опуштања користио је своје „специјалне“ везе у локалној пивари, где је набављао свеже пиво. Новинари су пре неку годину пронашли и једног Путиновог немачког пријатеља, који каже да никад није ни помислио да је овај био високи официр КГБ-а.

Људмила и Владимир                                          са ћеркама, Маријом и Јекатерином

Крајем 1989, када су се рушили Источна Немачка и Берлински зид, демонстранати су кренули да заузимају дрезденску централу Штазија. Пошто су обавили посао, прешли су на другу страну улице где се налазила совјетска зграда у којој је радио и Путин. Маса је опколила зграду и почела је да узвикује пароле, претећи да провали унутра.

У том тренутку Путин је сам изашао пред њих и упозорио да су унутра наоружани војници и да ће пуцати ако неко покуша упад у зграду. „А ко сте ви?“, упитао је предводник демонстраната. „Ја сам преводилац“, одговорио је Путин на савршеном немачком. Маса се убрзо разишла.

   Повратак у Санкт Петербург

Од пролећа 1990. званично ради на Лењинградском Државном Универзитету „Жданов“ (ЛГУ), на месту помоћника ректора за међународна питања, што је била традиционална функција за припаднике обавештајне службе.

– Мај 1990. – саветник председника Лењинградског градског савета Анатолија Собчака.

– Од 12. јуна 1991, после избора Собчака за градоначелника Лењинграда, Путин постаје шеф градског Комитета за спољне везе, где је задужен за привлачење страних инвестиција и сарадњу са иностраним компанијама. У то време упознаје и власника америчког канала CNN Теда Тарнера.

Тарнер и Путин

   Политичка каријера

Почев од 1993, градоначелник Собчак је, приликом честих службених путовања остављао управо Путина да га замењује у руковођењу Санкт Петербургом.

– У пролеће 1995. – Путин руководи изборном кампањом Собчака, али пошто је овај изгубио изборе, напушта све градске функције.

– Августа 1995. – добија позив из Москве и прелази на место заменика шефа кабинета председника Русије Бориса Јељцина.

– 26. марта 1997. – постаје заменик шефа администрације председника Русије, начелник Главне контролне управе администрације председника.

– Маја 1998. – први заменик шефа администрације председника.

– 25. јула 1998. – указом председника Јељцина Путин је постављен за директора Федералне службе безбедности (ФСБ).

– Августа 1999. – именован је за председника Владе РФ.

  – 31. децембра 1999. –  постаје в.д. председника Русије.

– 26. марта 2000. – изабран за председника РФ.

– 7. маја 2000. – положио председничку заклетву и инаугурисан.

– 14. марта 2004. – по други пут изабран за председника РФ.

– 7. маја 2004. – инаугурисан и започео други председнички мандат.

– 7. маја 2008. – предао председничка овлашћења Дмитрију Анатољевичу Медведеву.

– 8. маја 2008. – на предлог председника Медведева, Државна Дума бира Путина за председника Владе РФ.

     у кокпиту бомбардера ТУ-160

Факти.орг